VALjEVO - Velisav Petrović iz Klanice, tadašnji predsednik opštine Divci, koga su partizani ubili 23. septembra 1941. godine, rehabilitovan je rešenjem Višeg suda u Valjevu. Utvrđeno je da je ubijen bez suđenja, kao zločinac i narodni neprijatelj, iako protiv njega nije vođen krivični postupak, već iz čisto političko-ideoloških razloga, čime su povređena osnovna ljudska prava, na život i slobodu.

U rešenju o rehabilitaciji, koje je doneo sudija dr Dragan Obradović, piše da su Velisava u Kršnoj Glavi kod Matića kuća ubili pripadnici Tamnavsko-posavskog partizanskog odreda kojim su komandovali Josip Majer i Stevan Borota. Za zločin nije postojao nikakav razlog.

- Pokojni deda bio je učen, uzoran čovek, ugledan poljoprivrednik, koji je 1933. godine izabran za predsednika opštine - kažu podnosioci zahteva za rehabilitaciju, njegovi unuci Velisav i Milovan. - Kao pošten i čestit, bio je žrtva zlikovaca. Živom su mu sekli nos, uši i druge delove tela, zatim mu glavu odsekli testerom za drva, a telo bacili u krečanu. Nikada protiv dede nije bio vođen postupak, niti mu je omogućeno da se brani pred nekim sudom. Nikad nije zvanično proglašen za ratnog zločinca.

Milan Štulić iz Divaca bio je svedok u postupku rehabilitacije. Posvedočio je da su nesrećnog čoveka odveli partizanski komandanti Borota i Majer, a zapamtio je da je Velisava ubio čovek iz Crvene Jabuke kod Uba.

- Njegovi naslednici, posle rata, za vreme komunističke vlasti, takođe bez razloga, mnogo su propatili...

Majka je Velisava, koji je pohađao Valjevsku gimnaziju i bio jedan od najboljih đaka, vratila kući u Klanicu, da se brine o braći i sestrama, jer im je otac Tihomir poginuo u Prvom svetskom ratu. Domaćinstvo Petrovića bilo je za primer.

UGLEDAN DOMAĆIN

- VELISAV se uspešno bavio poljoprivredom. Čak je pred Drugi svetski rat uzgajao svilenu bubu. Grupa partizana došla je toga dana da traži njegovog mlađeg brata Živojina, a pošto ga nisu našli, ručali su u njegovoj kući, a zatim Velisava poveli i ubili - pričaju njegovi unuci. - Mučenički je završio, jer je na dedinom koporanu bilo dvadesetak uboda. Posle rata, jedan od ubica se čak javno hvalio tim zlodelom.