Kraljev konak koji se nalazi u okviru kompleksa manastira Sveti Prohor Pčinjski izgoreo je u požaru koji je u ponedeljak u prepodnevnim satima najpre primećen na krovu objekta koji je u fazi rekonstrukcije.

Bez obzira na brzu intervenciju vatrogasnih ekipa iz celog Pčinjskog okruga i činjenicu da je borbu sa plamenom više od tri sata vodilo 30 vatrogasaca - šteta je ogromna. Stradala je kompletna krovna konstrukcija.

Požar je izbio na levom manastirskom krilu u predelu krova. Vatrogasci su obavešteni nešto posle deset sati, ali se vatra brzo širila, tako da je izgorelo krilo objekta. Uništena su dva sprata, površine oko 400 kvadrata. Monaštvo nije bilo u opasnosti, a crkva u okviru kompleksa je sačuvana - kaže Drakča Stamenković, načelnik Sektora za vanredne situacije.

Uzrok požara će biti utvrđen, mada se pretpostavlja da je u delu objekta ložena vatra.

Vedran Tašković, komandir vatrogasne brigade, napominje da je u gašenju požara utrošeno sto tona vode. Pet vatrogasaca je zadobilo lakše povrede tokom gašenja požara.

Vladika vranjski Pahomije kaže da je šteta velika i da će stručne komisije tek utvrđivati šta je stradalo u istorijskom objektu čija se opsežna rekonstrukcija radila od početka prošle godine. Radovi su izvođeni sredstvima Ministarstva dijaspore i vera, a rekonstrukcijom je obuhvaćen dovršetak severoistočnog dela konaka sa uređenjem spomen-sobe ktitora kralja Petra Prvog Oslobodioca i narodne trpezarije, obnova fasade, zamena krova i celokupne stolarije.

Ranijih godina konak je funkcionisao kao hotel, ali je godinu dana zatvoren za posetioce.

Inače, prošle godine obeleženo je 100 godina od izgradnje Kraljevog konaka i 700 godina gradnje manastirske crkve od strane kralja Milutina Nemanjića.

CAREVA ZADUŽBINA

Manastir Sveti Prohor Pčinjski je u šesnaestom veku podigao vizantijski car Roman Diogen u znak zahvalnosti Svetom Prohoru, koji mu je prorekao da će postati car. Danas se smatra jednom od najvećih svetinja na jugu Srbije i radi kao kulturno-prosvetni centar ovog kraja.