Leskovac: Nema para za reciklažu medicinskog otpada

LESKOVAC - Kontejneri u okolini zdravstvenih ustanova mogli bi ponovo, kao pre šest godina, da budu puni špriceva, igala, krvavih tufera, iskorišćenih sistema za infuziju i ampula! Zbog toga što je Republički fond za zdravstveno osiguranje smanjio sredstva namenjena reciklaži medicinskog otpada, ovo "đubre" iz pet Domova zdravlja u Jablaničkom okrugu moglo bi da ugrozi zdravlje ljudi i životnu sredinu.

U leskovačkom Zavodu za javno zdravlje (ZZJZ), jedinom licenciranom operateru za upravljanje medicinskim otpadom u ovom kraju, kažu da godišnje prerade između 15 i 17 tona otpada. Taj posao su do sada obavljali zahvaljujući donaciji Evropske unije, koja je svojevremeno obezbedila i neophodnu opremu. Pred kraj prošle godine završena su dva trogodišnja donatorska ciklusa, a troškove reciklaže sada niko neće da plati.

- Za prikupljanje i preradu medicinskog otpada godišnje nam je potrebno nešto više od 2,5 miliona dinara, a Republički fond za zdrastveno osiguranje nam priznaje samo troškove za energente koji čine manje od četvrtine ukupnog iznosa. Obratili smo se svim nadležnim organima, ali nikakve reakcije do sada nije bilo - rekla je Ivana Mitić, direktorka ZZJZ u Leskovcu.

Da ne bi radio na sopstvenu štetu Zavod je ponudio zdravstvenim ustanovama da one preuzmu finansiranje preostalih troškova. Dom zdravlja, koji proizvodi i do dve trećine ukupnog otpada, odbio je da potpiše ugovor, a u RZZO ne priznaju ugovore sa preostalim domovima zdravlja u Jablaničkom okrugu sa kojima je regulisano plaćanje ovih usluga.

- Ako se ne donese odluka da RZZO pokrije sve troškove bićemo prinuđeni da obustavimo ovu uslugu. Nije Leskovac jedini grad u Srbiji koji ima problem, slična situacija je i sa nekoliko desetina drugih mesta gde se tretira ovaj otpad - upozorava dr Mitić.

Centralna mesta tretmana medicinskog otpada otvarana su uglavnom u zdravstvenim ustanovama koje su najveći proizvođači ovog otpada a u njima republički fond finansira zarade zaposlenih.

- Najveći problem, osim leskovačkog Zavoda, imaju Institut za javno zdravlje "Batut" i Institut za javno zdravlje Novi Sad koji mogu da fakturišu samo uslugu, jer već deset godina posluju tržišno - kažu u leskovačkom zavodu za javno zdravlje. - Neadekvatan tretman medicinskog otpada ugrožava životnu sredinu, bezbednost i zdravlje ljudi, o čemu je obaveštena i nadležna inspekcija.

GUBITAK UMESTO ZARADE

PREMA prvobitnom planu centralno mesto tretmana medicinskog otpada u Jablaničkom okrugu trebalo je da bude u leskovačkom domu zdravlja koji je, zbog nedostatka adekvatnog prostora, od toga odustao.

- Mi smo u ovaj posao ušli sa 700.000 dinara sopstvenih sredstava, jer smo u njemu prepoznali mogućnost zarade. Umesto da nam donese prihode on sada ugrožava likvidnost naše ustanove - zaključuje dr Ivana Mitić.