NIŠ - „U dvorištu junaka ,Ane Karenjine, ovce pasu travu. To samo u Srbiji može“, oglasio se na društvenoj mreži „Tviter“ bivši ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić, užasnut, kako je naveo, onim što je nedavno video na internet sajtu „Aleksinac net“ o zapuštenosti spomen- crkve Sveta Trojica u Gornjem Adrovcu kod Aleksinca. Ovaj hram podignut je, inače, na mestu gde je u Srpsko-turskom ratu 1876. godine poginuo najpoznatiji ruski dobrovoljac Nikolaj Nikolajevič Rajevski, Vronski iz čuvenog Tolstojevog romana.

Jeremićeva reakcija usledila je posle komuniciranja sa mladom akademskom slikarkom Svetlanom Živković, koja je i ukazala na to da ovce šetaju dvorištem Ruske crkve u Gornjem Adrovcu, kako još nazivaju pomenuti hram.

- Bruka, sramota i užas su reči kojima bi se najblaže opisalo ono što je svakome vidljivo kad se krene put Gornjeg Adrovca. Na putu do Ruske crkve đubre na sve strane, a u porti hrama pasu ovce, kao da samo tu postoji trava i kao da nema ko da o tome brine - oglasila se mlada slikarka, dan pre Jeremićeve reakcije, postavljajući tom prilikom i fotografiju kao dokaz.

Prema rečima Gorana Živadinovića, čoveka koji je uložio preko 30.000 evra u razvoj etno-turizma u Gornjem Adrovcu, s namerom da i u pomenuti hram dođe više posetilaca, ovakve i slične pojave, nažalost, nisu retkost i sramota su za sve.

- Srpskom patrioti sa ovih prostora treba da je ponos i dika što se davne 1876. godine čuveni Rajevski odlučio da dođe u Srbiju i da se kao dobrovoljac bori sa nama, Srbima, protiv turskog zuluma. Samo jednom u toku godine, 2. septembra, nadležni se sete tog ruskog velikana i odaju mu poštu kod hrama. To, međutim, nije dovoljno, jer mnogo toga se decenijama obećavalo, a nije se odmaklo dalje od početka - kaže Živadinović.

SPOMENIK

INICIJATIVNI odbor, u okviru Udruženja Rajevski-Vronski iz Aleksinca, pokrenuo je inicijativu za podizanje spomenika Vronskom i Ani Karenjini u Adrovcu, ne bi li od ovog mesta napravili srpsku Veronu i na taj način privukli turiste iz svih krajeva sveta. U planu je takođe i da se Gornji Adrovac proglasi eko-etno selom, čiji je upravo Živadinović začetnik, ali bar zasada ne postoji
šira podrška nadležnih,pre svega lokalnih vlasti.