RUDO - U vremenima kad se porodice raspadaju, a tradiciju potiskuje teret sadašnjice, dve familije, Radović i Đurović, namerile su suprotno - da pronađu svoje daleke rođake, da se okupe i zbliže. A, imaće o čemu i o kome da pričaju, jer od njihovih su - slavni Mehmed-paša Sokolović i njegov brat Makarije, prvi poglavar Pećke patrijaršije.

A, ono što je ove dve porodice podstaklo da progovore o želji za okupljanjem bila je, zapravo, reportaža u „Novostima“ o Nenadićima, Kiridžićima, Mehmed-paši i Makariju.

Traže medijsku pomoć „Novosti“ kako bi realizovali ideju o okupljanju na Ravancima familija Nenadić, Radović, Đurović, Kiridžić i drugih, koje vode korene od čuvenih Nenadića, onih među kojima su najpoznatiji upravo braća Bajo i Makarija (vezir i patrijarh).

- Radovići i Đurovići su nastali od dva sina Stevana Nenadića, koji se u selo Tatinac, u vreme Karađorđevog ustanka, doselio iz Ravanaca kod Rudog - tvrdi Slobodan Radović iz Užica, u pismu dopisniku „Novosti“. - U poreskim knjigama, između 1830. i 1840.godine, pominju se Rade i Đuro Nenadić, a već u popisu stanovništva 1863. godine, Radovi sinovi su upisani kao Radovići, a Đurovi kao Đurovići. Ove dve familije i danas žive u selu Tatinci kod Užica i slave Lazarevu subotu, slavu Nenadića. Iako ih deli šest kolena, ove dve familije i dalje osećaju da su bliski srodnici. Voleo bih da ovo pismo dođe i do Milje Kiridžić, sad jedinog stanovnika na Ravancima, srodnika Nenadića, i da nam pomognete u ideji o susretu potomaka Nenadića u tom mestu.

CRKVA MAJCI „NOVOSTI“ su odreagovale na pismo vernog čitaoca iz Užica, a i dalje će, pogotovo ako dođe do susreta Radovića, Đurovića, Nenadića, Kiridžića i drugih potomaka i srodnika Mehmed-paše Sokolovića, koji je u selu Sokolovići u Rudom, gde su se Nenadići selili sa Ravanaca, odakle su ga janjičari odveli u Carigrad, podigao kasnije crkvu svojoj majci, jer je ona odbila da se preseli u Carigrad i pređe u islam. Nenadići imaju razloga da se ponose prezimenom i razlog da se okupe na Ravancima, gde još stoje ostaci njihovih kuća u Donjim Ravancima.

Novinaru je čitalac, kao trgovcu kupac. Put pod noge i na Ravance, gde kod bake Milje zatičemo i jednog Radovića, penzionera iz Beograda, koji je na Ravancima sagradio vikendicu i u njoj letuje. Pismo ga je zainteresovalo:

- Mi slavimo Svetog Jovana, potičemo sa izvora Pive, a moji preci su 1880. godine naselili Srebrenicu u okrilju Varde. Ravanci su raj na zemlji, sa dobrom vodom i bez električnih stubova. Jaki akumulatori ovde osvetljavaju noć... Održavam kontakte sa nekim iz porodice Nenadić, a ima ih u Čačku i u Vojvodini i ko zna kuda još. Svu dalju brigu o ispunjenju želje Slobodana iz Užica preuzimam na sebe. Milosav Radović priča i kako su osim vezira i paša, Nenadići imali i Makarija, a i pilota avijacije u Kraljevini Jugoslaviji, sahrenjenog ovde u Donjim Ravancima, kojeg su 1944. godine ubili neki četnici na Bijelim Brdima, 15 kilometara dalje od Ravanaca.

U Donjim Ravancima, „cigar duvana“ hoda od Gornjih, samo su ostaci od nekašnjih kuća, a i groblje zaraslo u travu. Dominiraju spomenici pilotu Dragomiru Nenadiću i Vladu i Novki Nenadić, koji su imali 12 kćeri.

- Jednoj od njih, zvala se Marija, kumovao je i kralj Jugoslavije. I sve ih poudali, a najstarija Borka se udala za Mirka Trifkovića, koji se doselio u Donje Ravance. Sada, kako sam čula, njihova dva unuka u Čačku, čuvaju tradiciju i sećanje na pretke. Jedan slavi Lazarevu subotu, slavu dede Vlada Nenadića, a drugi Nikoljdan, slavu Trifkovića. I Rosa i Ratko Nenadić su u porodu imali mnogo ženske dece, a nijednog sina. Mnogo njihove dece i unučadi je po svetu, a bilo bi lepo da se okupe na Ravancima. Bar jednom za moga života - kaže baba Milja (85), udova Ljuba Kiridžića, po majci Nenadića.