DESPOTOVAC - Sakriven među obroncima Kučajskih planina, u gornjem toku reke Ravanice, pritoke Velike Morave, Senjski Rudnik postepeno odumire. Ipak, u poslednje vreme, izaziva medijsku pažnju kao „rodno mesto“ srpske industrijalizacije, koje bi sve malobrojniji meštani želeli da sačuvaju i ožive, za šta imaju sijaset razloga, pa i sve veću podršku srpskih, odnosno evropskih investicija.

U pravu su, svakako, i Kragujevčani, kada kažu da je „Topolivnica“, iz koje je izrasla „Zastava“, zapravo, „kolevka“ srpske industrije. Ona je - pod vođstvom čuvenog francuskog inženjera Šarla Lubrijea, 1853. - počela da proizvodi topove, a kao energent je koristila upravo mrki ugalj iz najstarijeg rudnika u Srbiji, koji je počeo da radi 11. jula, te iste godine.

- Ovde je, prvi put u našoj zemlji, kopan i prerađivan ugalj, te prvom srpskom uskom prugom prevožen u Ćupriju, a posle u kragujevačku Topolivnicu. Svaka građevina ovde ima svoju priču i ulogu u razvoju Srbije i Jugoslavije - sa ponosom ističe Miroslav Mića Nikolić, kustos Muzeja ugljarstva, koji je oformilo Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica“.

LIFT KURIOZITET ugljenokopa u Senjskom Rudniku je parni lift - jedan od samo tri u svetu koji i danas rade. Druga dva su u Boliviji, a Dragan Janjić (desno na slici), koji već 27 godina radi na održavanju ovog prevoznog sredstva, kaže da ono nikada nije zakazalo.

Cilj je, međutim, da Senjski Rudnik postane svojevrstan eko-muzej, koji bi očuvao prirodno i kulturno nasleđe ovog kraja, čak i ako se dogodi da rude uglja nestane. Tome pogoduje i nova evropska politika, pa je sada više nade u opstanak naselja koje je, ne tako davno, imalo 1.500 stanovnika, a sada jedva 300 - uglavnom starijih, jer su se mladi odselili. Zato OŠ „Vuk Karadžić“, osnovanu 1986, umesto nekadašnjih 300, danas pohađa samo osam đaka...

- U ovom mestu nije samo rudnik „povukao nogu“. U Sokolskom domu osnovan je prvi Radnički savet u Srbiji, a ovde je i čuveni kompozitor, pionir naše zabavne muzike, Darko Kraljić, komponovao šlagere koji su ušli u istoriju: „Zvižduk u osam“, „Devojko mala“ i „Hej, momci mladi“... Veliki umetnik je, naime, posle rata ovde poslat iz Beograda, da razvija kulturni život - podseća Nikolić.

Evropska unija već je obezbedila milion i po evra za rekonstrukciju i restauraciju objekata Aleksandrovog potkopa, odnosno stare administrativne zgrade na prvom ulazu u rudnik, stare kovačnice i Muzeja ugljarstva, kao i projekat pod nazivom „Tehnička pomoć za osnivanje regionalnog centra kulturne baštine Senjskog Rudnika“. Ali zasad je sve još samo na nivou dobre ideje da istorijsko nasleđe bude „motor“ razvoja ovog kraja...


IME

SENjSKI Rudnik jedan je od tri rudnika Rembasa, što je skraćenica za Resavsko-moravski basen, a tu su još Jelovac i Strmosten.