Nedovoljno protivgradnih raketa u Srbiji

GRAD je u maju ove godine uništio ili oštetio useve na oko 15.000 hektara njiva, bašta i voćnjaka u Srbiji. Pošto je jun još gradonosniji mesec, očekujemo još štete. Novi kontingent raketa stiže u roku od mesec dana, ali neće biti dovoljan. Srbiju ponovo „ubija“ grad, jer sluha za preventivu i zaštitu nema sve dok led ne izgrebe lak automobila u Beogradu.

Ovako za „Novosti“ govori Đorđe Kardum, pomoćnik načelnika Uprave za upravljanje rizikom za protivgradnu zaštitu u Sektoru za vanredne situacije MUP Srbije, koji upozorava da će u junu štete biti još veće, jer mnoge stanice nemaju potreban broj protivgradnih taketa.

Stručnjaci ukazuju da je u sezoni s prosečnom količinom padavina neophodno 12.000-13.000 raketa za efikasnu odbranu od gradonosnih oblaka. Prošli mesec, u kome je tokom 20 dana padao grad, dočekali smo s 5.700 projektila, što je u najboljem slučaju bila polovina potrebnog broja.

- Sada svi pitaju nas iz Sektora zašto nema raketa, jer ne znaju da smo mi još u novembru prošle godine rekli da je neophodno 10.000 projektila. U februaru je postalo jasno da novca iz budžeta nema, pa je Sektor sam nabavio 3.800 raketa iz Fonda za vanredne situacije, iako on nije tome namenjen. Još tada smo uzbunili sve ljude koje Sektor ima u Srbiji i apelovali na lokalne samouprave da se i same uključe u nabavku raketa, iako to nije njihova obaveza - otkriva Kardum.

Do sada je ispaljeno 2.610 raketa, a u narednom periodu mogu da računaju na „pojačanje“ od samo 1.850 projektila.

- Komentar nije potreban, brojke same govore. „Nove“ rakete čini 950 neisporučenih komada od onih 3.800 koje je kupio Sektor i oko 900 koje je dvadestak opština kupilo o svom trošku. Jasno je da to neće biti dovoljno - ukazuje Kardum.

U ovom trenutku Srbija ima 6.250 raketa, u proseku 3,8 po jednoj od 1.603 aktivne stanice. Problem je što gradonosni oblaci ne prete statistiku, već ćudi prirode, pa često idu istom putanjom gde su rakete već istrošene.

- To se desilo i 11. maja u zapadnoj Bačkoj, gde su dva gradonosna oblaka naišla u razmaku od sat vremena. Na prvi je ispaljeno 120 projektila i neutralisan je, ali je za drugi preostalo samo 20 raketa. Pošto rezerve nije bilo, dobili smo po površini najveća oštećenja u jednom danu - objašnjava Kardum.

On naglašava da je neophodno što pre doneti zakon o protvgradnoj zaštiti, da bi se najzad raščistilo šta je čiji posao.

- Više od 90 odsto opština odazvalo se našem apelu da stimulišu rad strelaca, iako to nije njihova obaveza. U ovom stanju bez zakona strelci imaju ugovor s Republičkim hidrometeorološkim zavodom i honorar od 4.000 dinara, koji se, što je totalno neopravdano, nije menjao od 2009. godine - naglašava Kardum.

U nacrt zakona o protivgradnoj zaštiti je ugrađena ideja da briga o strelcima i protivgradnim stanicama pređe na lokalnu samoupravu, a da na državi treba da ostane briga o nabavci raketa, održavanju radarskih centara i, normalno, o kadrovima koji to treba da rade.

Trenutno u Sektoru ima samo 55 odsto od potrebnog broja meteorologa koji treba da prate opasne oblake na radarima.

- U nacrtu je predviđena i određena nadoknada za protivgradnu zaštitu prema hektaru obradive površine, jer nije u redu da iste troškove snose mali farmeri i komapanije koje imaju hiljade hektara, a mesecima ne plaćaju dobavljačima među kojima su i seljaci, a prodaju nam skupu hranu - zaključuje Kardum.