NIŠ - Dok se ne reši problem isplate zaostalih plata za 4.500 ovdašnjih radnika, Ministarstvo finansija i privrede jednokratno će, sa po 20.000 dinara, pomoći hiljadu najugroženijih. Na nekoliko mesta u gradu, radnici će - do petka - moći da popune socijalne karte na osnovu kojih će se odrediti ko će dobiti pomoć.

Radiša Spasić, predsednik radničkog pregovaračkog tima, kaže da će ove karte poslužiti i za evidentiranje u „Elektrodistribuciji“, jer je postignut dogovor da se najugroženijim radnicima struja ne isključuje - bar dok se ne reši isplata njihovih potraživanja.

- Izrada socijalnih karata za bivše i sadašnje radnike „Elektronske“ i „Mašinske industrije“, „Građevinara“, „Jastrepca“ i „Niteksa“ počela je u ponedeljak i trajaće par dana, kako bi Ministarstvo što pre uplatilo novac. Već 27. maja imaćemo spisak najugroženijih i javno ćemo ga objaviti - navodi Spasić, uz objašnjenje da radnici „Elektronske industrije“ i „Jastrepca“ čine to na ulazu u drugi pomenuti kolektiv, a ostali u svojim matičnim firmama.

PRESUDE KRAJEM prošle godine, oko 4.500 radnika iz deset niških firmi prijavilo je da potražuje 2,25 milijardi dinara, ili 102 minimalca. Sud u Strazburu naložio je državi da mora isplatiti sve radnike koji imaju izvršna sudska rešenja, ali nisu svi oni tužili preduzeća zbog neisplaćenih zarada. Ipak, traži se rešenje da i oni budu namireni. Pored osnovnih podataka o domaćinstvu, članovima porodice

, primanjima, izdacima i dugovanjima, radnici - pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću - potpisuju i izjavu da su naveli tačne podatke.

- Ne očekujemo da će biti zloupotreba, jer se svi odlično poznajemo, a socijalne karte ćemo obrađivati zajedno sa predsednicima sindikata. Inače, dogovor sa „Elektrodistribucijom“ važi za sve naše kolege koje potražuju zaostale zarade, a ne samo za hiljadu najugroženijih. I za njih je jedini uslov da popune socijale karte, pa će im dugovanja biti zamrznuta.

Naravno, ovo će važiti sve dok se ne pronađe model po kome će radnicima biti isplaćena njihova potraživanja, a nama je najprihvatljiviji model stare devizne štednje, ali kažu da Vlada za to mora imati saglasnost MMF - zaključuje Spasić.