Sremci po nevestu idu čak u Skadar

U kući Boška Laćarca (37), u Glavnoj ulici 41. u Velikim Radincima, na 10 kilometara od Sremske Mitrovice, život je krenuo drugim tokom, kada je Boško, uz dogovor sa majkom Desankom, odlučio pre dve godine da svoju životnu saputnicu potraži u selu Vandejes kod Skadra u Albaniji. Mlada lepa Albanka Vitore stigla je u sremsku ravnicu i na venčanju u seoskoj pravoslavnoj crkvi glasno izgovorila "da" i izjasnila da se zove Vidosava Laćarac.

- Kuću mi je snaha uveselila, rodila mi pre deset meseci unuka Predraga. Sve se promenilo nabolje, sada nas je trenutno četvoro, a nadam se da će biti još dece - kaže Boškova majka i ponosna svekrva Desanka.

Snaha, mlada Albanka, ne skida osmeh s lica, mali dečak pokušava da uhvati prve korake, a suprug Boško širi ruke pa kaže:

- Kakav bih ja bio čovek bez potomstva, da živim sam sa majkom! Kada sam napunio 35 godina bio sam se uplašio da ću ostati neženja. U Sremu neće devojke za seljaka, mlade žene gledaju da se dočepaju grada, njih njiva, selo ne interesuju. Kada sam se uverio u to, onda sam odlučio da preko prijatelja potražim mladu u Albaniji - priča Boško.

Boško zapravo priznaje da je podstrek za ženidbu Albankom dobio gledajući jednu emisiju, kako su mnoge neženje sreću našle s mladama iz Albanije. Posle su usledili razgovori i razmišljanja, i ono u podsvesti, kako Sremac da se oženi Albankom. Boško je dugo razmišljao, i odlučio se na taj korak, počeo da traži vezu u Crnoj Gori, da upozna devojku u Albaniji, koja bi odgovarala njegovoj kući.

- Poslao sam slike i nisam baš verovao da ću imati sreće. Međutim, uz pomoć jednog sveštenika iz okoline Raške, eto desilo se da sam upoznao sadašnju suprugu, otišao u selo Vandejes, upoznao moju Vidosavu i to je eto završeno brakom i mojim naslednikom - kaže Boško, uz konstataciju da je Vidosava naučila brzo jezik, i prilagodila se životu u Sremu.

Mlada Albanka je došla u novu sredinu, za nju je bilo sve novo i nepoznato, ali se sa svekrvom Dušankom brzo uklopila i prihvatila kućnog posla, pa nam se hvali.

- Naučila sam da spremam sremsku supu, sarmu. Lepo mi je ovde, jedino i meni i Bošku teško pada odlazak kod mojih, jer su 650 kilometara daleko od mene. U početku mi je bilo vrlo teško - ova ravnica, pa nisam mogla da se snađem. Sada je u redu. Planiramo još dece, Predragu je tek deset meseci, Boško i ja smo mladi, a imamo i sve uslove za dobar život - priča Vidosava.

Boško Laćarac se u ovo teško vreme bavi poljoprivredom, sa bratom Predragom obrađuje 30 jutara plodne sremske oranice. Razlog za sreću majka Desanka ima duplu.

- Snaha mi je zlatna, vredna, čestita, lepa, u selu nema zadovoljnije svekrve od mene. I drugi sin Predrag, koji živi nekoliko kuća dalje, prelomio je u sebi, pa je i on iz Skadra doveo sebi saputnicu Mirelu. Još nemaju dece, ali biće. Sad je sve na svom mestu - veli Desanka, dok se umiljava s unukom Predragom.

Boško kaže da se nijednog trenutka nije pokajao, Vidosava i sinčić daju mu snage da se bori protiv svih problema koje danas ima domaćin u selu.

- Još jedino da Vidosava dobije naše državljanstvo, koje mora da čeka tri godine, ali će se i to rešiti. Zakon je takav, šta da se radi. Čujem da se još neki momci Sremci spremaju da idu po neveste u Albaniju. Pomoći ću im ako treba - kaže Boško.