Truba od 22 metra za Ginisa

ČOVEK treba da ostavi neki trag o svom postojanju! A, ne postoji ništa na svetu što od lima ne može da se napravi - umuje limar Radoslav - Gibo Grujović (58), dok nam pokazuje mnogobrojne svoje majstorije, sve odreda funkcionalne naprave, zaslužne da budu uvrštene u Ginisovu knjigu svetskih rekorda: šporetiće koji se drže na dlanu, majušne lampeke, kotliće sa plamenicima od pola pedlja, trubu dugu 22 metra, drugu od tri i po metra...

O ovom vrlo neobičnom majstoru, limarskoj legendi Šumadije o kojoj su "Novosti" pisale letos, snimljen je dokumentarni film nazvan "Gibo". Režiseri su Marija Rajna Marinković i Strahinja Nikolić, snimateljka Nevena Stanišić. Promovisan je pre nekoliko dana.

Neverovatne su onolicke i onolike Gibove naprave, a sve rade! Samouki je limar. Diplomirao je na Višoj saobraćajnoj školi, ali se tim poslom malo bavio, jer se 1975. okreće limariji od koje pravi neverovatna čudesa. Limar mu nikada nije bio nijedan predak!

- Moja truba od 22 metra, sa obodom šešira prečnika tri metra, još je u Sloveniji, a vraća se u Srbiju. Bila je senzacija na Saboru trubača u Guči. Njen pisak može da se svira dahom, ali ako se priključi na kompresor, razvija zvuk jak 200 decibela. Teža je od tone. Pravio sam je tri i po meseca, utrošio 150 metara cevi raznih profila koje sam presavijao, i 85 kvadrata bakarisanog lima. Za saboraše u Guči i sebi za dušu napravio sam i ovu bakarnu, manju, dugu tri i po metra, na specijalnom vozilu od pet točkova, koje se pokreće pedalama. Tu majstoriju zovem "trubicikl". Najveća izmerena brzina mu je 21,7 kilometara na čas - objašnjava Radoslav, dok uz "trubicikl" na dlan stavlja šporetiće, a svi rade kao veliki.

Truba od 22 metra, zasad najveća na zemaljskoj kugli, ima i - šest komora za spavanje!

- Za tu svrhu komore punim slamom. U Guči, želeo sam da u njoj malo dremnu strani državnici, šale radi, ali nisu došli iako su najavili, pa su u njoj odspavali umetnici Francuzi. Bilo je predviđeno i da tu trubu na Sabor u Guču spusti helikopter, ali je to otkazano u poslednji čas, ne znamo zašto - priča Gibo.

Šporetići dugi najviše 25 široki 12 centimetara, teški oko četiri kilograma, od crnog dekapiranog lima debljine dva milimetra sa plotnom od livenog gvožđa, sto puta su manji od svoje velike "braće", koje ovaj vrli majstor pravi po uzoru na francuske šporete od pre Drugog svetskog rata. Začas se zažare i rade, baš kao i mali bakarni lampeci od svega 70 grama zapremine, a svaki je podzidan šamotom. Kotlići za kuvanje hrane su zapremine od svega 100 grama, ali Gibo pravi i ogromne kotlove od 500 litara...

- Za izradu samo jednog šporetića treba mi 15 dana, nekad i više. Precizan je to, opipljiv rad, mnoštvo sitnih delova... Stoput je lakše napraviti veliki, stoput veći šporet, kao i kotao od 500 litara - nastavlja Gibo.

O minijaturnim rukotvorinama ovog majstora pročulo se u svetu. Čuvši za njih, Žarko Mirić, Ličanin koji živi u Australiji, zapucao je čak 25.000 kilometara kod Grujovića u Lunjevicu, samo da kupi minijaturni lampek, koji odlično radi.