U planinskom delu opštine Vlasotince osamilo se i sakrilo planinsko selo Svođe, koje je po legendi dobilo naziv zbog “svođenja” Vlasine i Lužnice u jednu reku. Selo u čiju je osmogodišnju školu pre pet decenija išlo više od 1.300 učenika, svelo se na 25 đaka. Prema poslednjem popisu ima 320 stanovnika, što je za četvrtinu manje u odnosu na popis iz 2002. godine.

Odavno nema ni četiri “mejane” koje su, jedna pored druge, gostile znatiželjne putnike u pravcu Crne Trave i Pirota. Oni Svođe pamte i po oštroj nepreglednoj krivini, jer je na trasi puta kuća koju vozači moraju da obilaze. Nema više ni najbolje poslastičarnice u okrugu. Ostala je pošta, ambulanta i predškolsko odeljenje, koje ima desetoro dece. Njihovi roditelji se bave samo sezonskim poslovima. Meštani su odlazili iz sela, prateći tradicionalni pečalbarski put zidara i ciglara, a oni koji su se školovali, u Svođe se nisu vraćali.

Nije Svođe jedino selo koje je doživelo ovu sudbinu. Naprotiv, tipična je slika srpskog sela i ruralnih sredina koje se sve više prazne. Međutim, specifično je po tome što nisu baš svi od njega digli ruke. Jadranka Stamenković, mlada profesorka geografije, poreklom iz ovog sela, nedavno je pokrenula inicijativu “Mladi iz Svođa žele da rade”. Ona je, uz pomoć lokalne samouprave, okupila 80 Svođana, od 18 do 40 godina, sa namerom da obnove proizvodnju u nekadašnjem pogonu vlasotinačke trikotaže.

- Nije Svođe bez perspektive. Ima nade i želje mladih da ostanu u svom selu. Važno je da su se pokrenuli i okupili. Ljudi su vredni, snalažljivi i spremni da se prihvate bilo kog posla. Potrebna im je samo mala pomoć, kako bi od svog rada mogli pristojno da žive - priča profesorka Jadranka.

Međutim, objekat nekadašnje tekstile firme “Vlasinka”, gde su se proizvodili džemperi, sada je u rukama privatnika čije namere nisu poznate. Fabrika nije u funkciji 20 godina. Sagrađena je 1985. i radila je kratko.

- Ne moraju mladi iz Svođa ni u tu proizvodnu halu. Mogu, kao i ranije, da džempere pletu kod kuće, ukoliko im se pomogne da pronađu partnera koji bi im obezbedio vunicu i tržište - ne odustaje Jadranka.

Ova preduzimljiva profesorka veruje u pomoć lokalne samouprave i države i smatra da bi mladi iz Svođa mogli da pronađu i donatore za projekat koji bi sigurno bio održiv.


POMOĆ

U lokalnoj samoupravi su već najavili podršku za ideju oživljavanja Svođa i drugih sela koja budu imala slične inicijative.

- Ne mora to da bude ručni rad, jer ovde imamo veliki potencijal u otkupu lekovitog bilja, pečurki i drugih plodova prirode u čistim planinskim predelima - objašnjava Nebojša Stojanović, predsednik opštine.