S. Mitrovica: U 16 kvadrata sa tarantulama i pitonima

U dvosobnom stanu u Njegoševoj broj 6 u Sremskoj Mitrovici, u jednoj od soba veličine 16 metara kvadratnih, nalaze se jedan krevet, terarijumi sa australijskim pitonom, gušter leopard gekon iz pustinje Gobi, tarantule sa svih strana sveta, škorpije iz Afrike i oko pet hiljada uzoraka herbarijskog, geološkog i paleontološkog materijala.

To je stan Mihajla Stankovića, stručnog saradnika -istraživača iz Prirodnog rezervata bara Zasavica, kod Sremske Mitrovice. Majka Nena kaže da se sada više ne boji ni zmija ni paukova, ali pre 26 godina kada je Mihajlo još kao četrnaestogodišnjak počeo da skuplja bube, živela je "baš u strahu".

- Spojio sam hobi i posao, od detinjstva su me zanimale egzotične životinje, a onda, pre 15 godina, postao sam istraživač na bari Zasavici - priča Mihajlo dok u ruci mazi guštera leopard gekona. - Jednog burmanskog pitona dugog gotovo četiri metra, starog šest godina, držim u terarijumu, u upravi rezervata Zasavica, jer nemam ovde u stanu prostora za njega.

Soba je prepuna uzoraka, a Mihajlo kaže da to nije sve. Gotovo još toliko raznih uzoraka drži u šupi kod dedine kuće. Stan dobro zagrejan, založena kaljeva peć, jer, njegove životinje ne vole ovu hladnoću.

Tarantule su u stan Stankovića stigle iz Južne Amerike,Sri Lanke i iz Afrike. U terarijumu je šest tarantula i u drugom dve škorpije iz Afrike i Azije.

- Jednostavno to je deo mene, kad završim posao, dolazim kući, hranim ove životinje i s njima odmaram. Nekad je postojao Savez akvarista i terarista Jugoslavije, pa smo razmenjivali životinje i poručivali ih sa inostranih berzi - objašnjava Mihajlo koji je završio srednju šumarsku školu. Na studije biologije nije otišao, jer nije bilo novca. Ali, oko hiljadu knjiga stručne literature, iz njegove sobe, prošlo mu je kroz ruke, a na Zasavici se pokazao kao vrhunski biolog i zoolog, mada je samouk.

Na Zasavici je za ovih 15 godina pronađeno 40 novih vrsta bilja i životinjskog sveta. Mihajlu se posrećilo da je našao aldrovandu radenu - biljku mesožderku, za koju se tvrdilo da ne postoji u Srbiji.

- Na Zasavici smo utvrdili da živi 68 vrsta leptirova, 27 vrsta vodozemaca, 65 sisara, među kojima su najznačajniji divlja mačka i vidra, a kasnije i dabar koga smo doneli iz Nemačke - kaže Mihajlo. - Tu je i 105 vrsta paukova, 31 vrsta mrava, 37 vrsta puževa, od kojih su samo dve vrste jestive. Od 23 vrste riba, tu je zlatni linjak, sve ređi u našim vodama, karaš i čikov. Ne računam tu staru, praistorijsku, vrstu ribe - umbra, zbog koje je Zasavica dobila prvi stepen zaštite prirodnog rezervata.

Iako samouki istraživač, iza Mihajla Stankovića su stotine priznatih stručnih radova i tri knjige o flori i fauni Bare Zasavica. Doktori nauka - biolozi istraživači rado primaju Mihajla Stankovića u naučne i stručne grupe kada rade na terenu.