Banat seme ide na doboš

ZRENJANIN - Podužoj crnoj listi propalih zrenjaninskih preduzeća u tranziciji pridružio se još jedan nekada uspešan kolektiv iz sastava IPK "Servo Mihalj"- selekcionarska kuća "Banat seme".

Preduzeće je završilo u stečaju krajem novembra 2011. Međutim, pošto među poveriocima nije bilo zainteresovanih za reorganizaciju, kako "Novosti" saznaju u Privrednom sudu u Zrenjaninu, shodno zakonu sada je doneta odluka o bankrotu.

- Ovaj, manje popularan način okončanja stečajnog postupka, podrazumeva prodaju imovine stečajnog dužnika u celini, kao pravnog lica, ili po proizvodnim celinama, a kako bi se namirili poverioci. "Banat seme" uskoro će biti izneto na prodaju, a oglas objavljen čim ovlašćeni institut okonča procenu vrednosti pokretne i nepokretne imovine ove nekada veoma uspešne firme - saznajemo u Privrednom sudu.

Zanimljivo je da su se otvaranju stečajnog postupka žestoko protivili članovi upravnog odbora "Banat semena", uz tvrdnju da se preduzeće namerno gura u propast zbog tuđih grešaka i dugova. Predlog za otvaranje stečaja, naime, došao je iz Razvojne banke Vojvodine, nakon što je "Banat seme" zapalo u dugotrajnu blokadu računa i imalo gubitak od 203 miliona dinara.

Bankari su potraživali svojih 157 miliona, a UO "Banat semena" tvrdio je da to nije njihov, već dug novosadskog "Agrokopa", kome su zrenjaninski semenari bili jemac za kredit. Kako je i "Agrokop" završio u stečaju, predlagalo se da se sačeka ishod sudskog postupka protiv ove firme. Ali, bankari su bili neumoljivi. Sud je stao na njihovu stranu, kao što ih je čekao i dao im dodatni rok od 60 dana za izjašnjavanje o reorganizaciji. Na kraju, ipak su se odlučili za bankrot.

(Ras)prodaja imovine "Banat semena" dolazi kao posledica sunovrata ovog preduzeća i neuspele privatizacije. Česte promene vlasničke strukture, preprodaja i razna mešetarenja nedobronamernih gazda, među kojima se isticao tajkun Zoran Ćopić, došle su glave i ovoj firmi. Decenijama je "Banat seme" pod znakom "Servo Mihalja" držalo čvrsto pozicije na domaćem i inostranom tržištu semenske robe, znalo samo za profit. Bilo je preduzeće koje bi svako poželeo. Završilo je, eto, na "dobošu", a stotinak radnika na ulici.

PROPAO PROJEKAT

MODERNE linije za doradu semena, sušare i silosi kapaciteta 15.000 tona, bili su razlog što su bivša gradska vlast i Vlada APV pokušali proletos da spasu "Banat seme" i uključe ga u poslovanje novosadskog Instituta za ratarstvo. Međutim, projekat nije uspeo, navodno zbog toga što je bilo malo vremena da se povrati poverenje kod ratara i ugovori proizvodnja semenske robe.