Engleskinja ljubav pronašla u Gornjoj Grabovici

Engleskinja Feit Eliot (28) odrasla je u blizini Oksforda, završila studije muzike na Londonskom univerzitetu, obišla ceo svet, a skrasila se u Gornjoj Grabovici kod Valjeva. Upoznala je samoukog violinistu, Roma Branka Ristića (27), iz ovog sela, zavoleli su se, a ljubav je nedavno krunisana - brakom.

Pre tri godine Feit je dobila stipendiju Fondacije „Viston Čerčil“ da istražuje cigansku muziku, koju je uveliko svirala, te se obrela u Valjevu u Školi romske kulture Dušana i Dragana Ristića. Tada je upoznala violinistu Branka, koji odmalena ne ispušta „ćemane“, iz Gornje Grabovice, sela poznatog po tome da se u svakoj kući može sastaviti po jedan orkestar!

- Kad sam Branka prvi put videla obuzelo me je čudno osećanje, koje nisam mogla da u prvom trenutku razumem - kaže Feit Eliot. - Bila sam, međutim, sigurna da moram ponovo da dođem u Valjevo.

Druženje u Valjevu proteklo je uz pomoć prevodioca, jer Branko nije znao engleski, a Feit nije govorila nijednu reč srpskog. Svirali su zajedno, pa su se uz pomoć muzike, kažu, odlično razumeli.

- Osećao sam jaku ljubav prema Feit - kaže Branko. - Jednostavno, do ušiju sam se zaljubio.

Prvi susret, međitim, trajao je kratko, jer je Feit morala nazad u Englesku. Kontak nisu prekinuli - svakodnevno su se čuli telefonom, preko fejsbuka, skajpa... Koristili su servis „gugla“ za prevođenje, pa su se razumeli bez ičije pomoći.

Ubrzo, ukazala se prilika da Feit ponovo bude s Brankom - u specifičnom cirkusu sa elementima pozorišta, gde je radila, zatražili su izvođača ciganskih melodija. Feit je došla u Srbiju da Branka povede u Ujedinjeno Kraljevstvo, ali zbog porodičnih razloga mladi violinista nije mogao da pođe s njom.

- U tom trenutku nisam bila sigurna hoću li ikada više doći u Srbiju, posvetila sam se poslu, koji me odveo čak u Australiju i Novi Zeland - priseća se Feit. - U junu prošle godine, kad sam se vratila u Englesku, shvatila sam da moram ponovo u Srbiju. Kada sam ponovo došla u Valjevo našu ljubav više ništa nije moglo da spreči. Odlučila sam da ostanem u Gornjoj Grabovici, presrećna sam zbog toga. Majka me je hrabrila da tako učinim, ona Branka voli, čini mi se, više nego mene.

Feit i Branko venčali su se u Valjevu. Svadba je, kažu, bila za pamćenje i posebna po tome što gosti iz Engleske nisu znali ni reč srpskog. Opet, mladoženjini gosti nisu progovarali engleski! Međutim, prevodioci nisu bili potrebni, jer su i jedni i drugi odlično razumeli - dobru muziku, te su se zajedno veselili do zore.

- Ovde živim mnogo skromnije nego u Engleskoj, naučila sam i veš da perem na ruke, jer nema mašine, ali sam presrećna što sam sa mojim Brankom - kaže, kroz smeh, Feit. - Branko svira po svadbama, a ja povremeno odem u Englesku, da zaradim nešto novca. Kad se vratim, ponovo smo nerazdvojni. Nadamo se da će dogodine Branko da dobije vizu, pa ćemo zajedno moći da idemo u Ujedinjeno Kraljevstvo.