Ličke alke usred ravnice

KAD se setim Like zavičaja, srce mi se od grudi odvaja... Zvonki devojački glasovi, složni kao jedan, izvijali su u subotu ove nostalgične stihove iznad stoletnih hrastova šume Junaković, nadomak Apatina, dok se oko 400 momaka nadmetalo u deset tradicionalnih disciplina na 3. ličkoj olimpijadi. Apatin njen domaćin nije postao slučajno, naprotiv.

- Apatin je, posle svega što se sa našim zavičajem desilo, grad sa najvećom koncentracijom Ličana ne samo u Srbiji i naša obaveza je da na svaki način čuvamo svoj identitet - objašnjava dr Živorad Smiljanić, predsednik apatinske opštine, i sam potomak ličkih kolonista. Neke discipline na ovom takmičenju stare su vekovima, a uslovi da bi se učestvovalo u njima su snaga i viteštvo.

Na daljinu od preko 14 metara i u subotu se s ramena bacao kamen težak deset i po kilograma, momci su, iz mesta, skakali preko tri metra udalj, a metar i po uvis, neravno brvno dugo ravno 30 metara pretrčavalo se za neverovatnih pet sekundi, do pucanja su zatezani konopci u nadvalečenju delija... Ipak, najneizvesnije je bilo penjanje na stožinu ili drveni stub visok preko sedam metara, oko kakvog su se nekada sadevali džinovski plastovi sena. Uz njegovu kao staklo glatku površinu 20-godišnji Nikola Kovačević iz banatskog sela Vojvoda Stepa uspeo je da se uspuže za jedva nešto više od devet sekundi.

ŠUMADINCI

UKUPNO 22 ekipe stigle su iz Ličke Kaldrme, Novog Sada, Vojvode Stepe, Nevesinja, Drvara... Među njima bila je i ekipa „Kolubare“ iz Lazarevca. Tamo nema Ličana, ali...

- Naš pokojni član Milorad Mišković nekad je vukao konopac za ekipu „Džimi trans“ iz Prigrevice - objašnjava Dragan Radojčić, vođa Lazarevčana. - Ovde smo i da njemu tako odamo počast, ali i zbog očuvanja tradicije.