PIROT - Posle više decenija pirotski ćilim je dobio još jedno međunarodno priznanje. Na međunarodnom festivalu "Jugra" u Rusiji u okrugu Mansijsk u dalekom Sibiru, proglašen je najboljim zanataskim, narodnim i umetničkim proizvodom.

Zaposlenima u zadruzi "Damsko srce" kojom rukovodi Slavica Ćirić, gde je izatkan pobednički ćilim, priznanje je dragoceno i zbog toga što je za prestižnu titulu konkurisalo čak 46 zemalja, odnosno proizvodi iz tih država i što se Rusima ne može osporiti umetnički dar i sposobnost da procene pravu umetničku vrednost.

ZAŠTIĆENO GEOGRAFSKO POREKLO PIROTSKI ćilim je pre Drugog svetskog rata, proneo slavu ovog kraja. Izlagan je na sajmovima u Milanu, Parizu, Beču, Londonu, Berlinu, Amsterdamu. Dok god je tajne o dva lica biće zainteresovanih za ovaj pirotski "brend", koji je dobio zaštićeno geografsko poreklo i koji je u proteklih vekova krasio odaje gotovo svih srpskih vladara, ali i Hilandara.

- Pirotski ćilim je u prvoj ali i drugoj polivini prošlog veka nagrađivan na mnogim međunarodnim festivalima, a ovo je posle nekoliko decenija prvo internacionalno priznanje. Retki su Rusi koji su znali za ćilim, a samo malobrojni su ponešto mogli da saznaju, uglavnom preko interneta. Bili su opčinjeni motivima, bojama, načinom izrade, ali i činjenicom da je to predmet sa dva lica. To je za njih bilo najveće otkrovenje. Predstavili smo osam ćilima, a nagradu je odneo onaj sa motivima "gugutke na direci" - kaže Slavica Ćirić, koja je pre dve godine našoj gardi za doček visokih zvaničnika takođe poklonila jedan ćilim. Tim ćilimom je prvi zagazio Vladimir Putin, prilikom posete Beogradu.

Uspeh u dalekom sibirskom gradu nije prošao nezapaženo ni kod potencijalnih poslovnih partnera iz ove zemlje i Finske.

- Zainteresovani su za veće količine. Finci, na primer, žele da otvore galeriju sa stalnom postavkom pirotskih ćilima. Oni veoma cene ručni rad i zanatstvo, a i njih je kao i Ruse iznenadilo tkanje sa dva lica. To savremene tehnologije ne mogu - navodi Ćirićeva.

Ćilimarke smatraju da je ovo umetničkji zanat, koji proteklih godina u Srbiji nije najbolje vrednovan.

- Stare tkalje su odavno nestale, a kod mlađih ne postoji veliko interesovanje. Jedini izuzetak u tom pogledu je naša zadruga - kaže tkalja Marija Jovanović.