Valjevo: Drenovini daje dušu

VALjEVO - Sem što je veliki ljubitelj i zaštitnik prirode, Valjevac Ognjen Krnetić ima dva posve neobična hobija - od suve drenovine pravi neobične, ukrašene štapove i uzgaja retke srpske pastirske pse.

Do sada je načinio tridesetak štapova i nijedan nije isti. Različite su im drške - oblikovane uglavnom po motivima iz prirode. Precizno je Ognjen dletom u tvrdoj kao kamen drenovini izrezbario glave divokoze, poskoka, ovna, divlje patke, vodomara, bradatog Arapina...

- Kretanje po prirodi, u kojoj provodim najveći deo slobodnog vremena, često, zavisno od terena, mnogo je lakše kad se potpomogne štapom - objašnjava Ognjen. - U početku, sekao sam ih na licu mesta i privremeno koristio, a onda sam počeo da šaram koru, a naposletku odlučio da sebi napravim lep štap, koji će biti i ukras.

Štapove, veli, pravi isključivo od drenovine, tek poneki je izrezbario od glogovog drveta. Drenovinu suši najmanje godinu dana, pa tek onda se lati dleta, počne da rezbari.

- Nije bez razloga dren dospeo u narodnu pesmu, jer je to vrlo zahtevno, najtvrđe drvo koje najduže traje, može da se seče samo u kratkom periodu tokom januara, kad nema vegetacije - objašnjava Krnetić. - Ako se u neko drugo doba godine odseče, drenov štap se krivi i puca. Opet, dren iznikao bezmalo na suvom kamenu, gde je sporo rastao, ima zbijene godove, tvrd je kao kamen.

Kao član Udruženja starih zanata “Tešnjarska riznica” u Valjevu, štapove je Ognjen izlagao u ovdašnjem Narodnom muzeju i Centru za kulturu u Lazarevcu. Svoje neobične rukotvorine i prodaje, a Valjevci, izgleda, nemaju naviku da se poštapaju - kupci su mahom iz drugih gradova.

- Svaki štap, pravilo je, mora da nadživi vlasnika - kaže naš sagovornik. - Imam drenovak koji je još moj deda odsekao, pre više od četiri decenije...

A Ognjenovo dvorište čuva Bak, srpski pastirski pas, koji nije nova, ali je tek nedavno zvanično priznata rasa u Srbiji. Još nije priznata u svetu, ali se uveliko radi na tome. Pripada porodici balkanskih pastirskih pasa, odanih čuvara stada na planinama Balkana. Ognjen je pionir u uzgoju ove vrste pasa u valjevskom kraju, kojih uglavnom još ima na Homoljskim planinama, Pešteru, Staroj planini...

- To su psi sa veoma očuvanim instinktima, po ponašanju najsličniji su vukovima - kaže Ognjen.

- Osamdesetih godina prošlog veka bilo ih je i na Povlenu, iznad Valjeva, u selima gde su gajene ovce, da bi ih čuvali od vukova.

Srpski pastirski psi, krupne građe, duge dlake, najsličniji su šarplanincima. Otporni su na sve vremenske uslove, izuzetno su odani, poslušni, privrženi vlasniku, savršeni su čuvari.

- Jednom, u dvorište se ušunjao lopov koji je hteo da ukrade bicikl - kaže dugogodišnji čuvar u klisuri reke Gradac. - Jedva smo ga spasli od Bakovih čeljusti. Van teritorije koju čuva, Bak je potpuno miran, ali kad bi me neko napao, reagovao bi burno, jer srpski pastirski pas se ne plaši ničega i nikoga.