LAJKOVAC - Istom, izuzetno retkom i vrednom, gotovo vek starom puškom, u lovu su nišanili vojvođanski grof, general nacističke nemačke vojske i - šofer iz Čačka!

Ta puška prelamača - orozara, takozvana „dvanaestkinja“, ručno je proizvedena početkom prošlog veka u radionici „Kaufman“ u Liježu u Belgiji. Sada je u vlasništvu inženjera organizacije rada Ljubodraga Subotića iz Lajkovca, poreklom Čačanina, koji je nasledio od svog oca Živojina.

- Konkurišući za posao u Srpskoj Crnji, pre tri decenije, prespavao sam u letnjikovcu, kaštelu, koji je pretvoren u hotel, na putu za Temišvar, na samoj granici sa Rumunijom - priseća se Ljubodrag. - Od upravnika hotela saznao sam da je prelepi letnjikovac u toku Drugog svetskog rata za sebe podigao general Franc Nojhauzen, civilni izaslanik nacističke Nemačke za Srbiju. Sutradan, kad sam se telefonom javio ocu u Čačak i rekao gde sam odseo, prilično sam se iznenadio kad je rekao: „Moja puška bila je u rukama Nojhauzena“.

Otac mu je, veli, potom ispričao nesvakidašnju sudbinu lovačke puške. Oružje je prvo pripadalo grofu Čekonjiću, panonskom veleposedniku. Kad su, neposredno posle Drugog svetskog rata, nove komunističke vlasti uhapsile nacističkog generala Nojhauzena, kod njega su, između ostalog, našli i pušku.

- Zaslužni partijski funkcioneri na poklon su dobijali oduzeto vredno oružje, pa se tako i ova puška našla kod jednog od njih - kaže Ljubodrag. - Kasnije, mnogi su takvo oružje prodavali, pa je sticajem okolnosti, pre više od četiri decenije, pušku kupio moj otac, vozač autobusa i kamiona, strastveni lovac. Kasnije nije propuštao da ostalim lovcima „mast vadi“ hvaleći se da ima bolju pušku od mnogih tadašnjih čačanskih direktora, lekara, advokata, funkcionera, iz koje su pre njega pucali grof i general.

Visoki nacistički oficir bio je, po svemu sudeći, velika zverka, jer ga je isleđivao i major Ozne Slobodan Krstić Uča, koji je učestvovao u hvatanju Draže Mihailovića. U Prvom svetskom ratu Nojhauzen je bio u austrougarskoj vojsci, a između dva rata predstavnik jedne nemačke firme u Srbiji. Navodno je u jugoistočnoj Evropi prikupljao umetnička dela lično za Geringa.

- Naš rođak, nekadašnji službenik ambasade SFRJ u Švedskoj sedamdesetih godina prošlog veka, koji se družio sa Slobodanom Krstićem Učom, potvrdio je mom ocu da je puška pripadala Nojhauzenu - kaže Ljubodrag. - Lovac nisam, ali pušku čuvam zbog njene neobične sudbine.

OPKLADE

- PUŠKA je vrhunskog kvaliteta i izrade, besprekorno očuvana - kaže Subotić. - Kundak je od orahovine, bez rezbarija, pravljen za nežne grofovske ruke. Puška ima idealan balans, teška je oko 2,9 kilograma, cev je dugačka 75 centimetara, a sa kundakom oko 111 centimetara, što je za današnje puške tog kalibra gotovo nedostižno. Mnogi lovci nisu verovali da puška ima takve karakteristike, pa su padale opklade, čak i u pečeno jagnje, koje je moj otac, naravno, uvek dobijao.