Kanađani i na Crnom vrhu?

Povod za početak razgovora bio je govore naši izvori, blizina rudarskih i metalurških postrojenja u Boru, zbog čega se Kanađanima ne bi isplatilo da grade potpuno nove objekte. Iako su razgovori u početnoj fazi, gotovo je izvesno da će do poslovne saradnje, ipak doći, budući da to odgovara i jednima i drugima. Kanađani bi imali gde da prerađuju rudu iz svojih rudnika, dok bi RTB uposlio sve svoje kapacitete.

Kanađani su na koncesionom polju „Čoka kuruga“, na crnovrškom lokalitetu „Valja strž“, otkrili ekonomične rezerve od oko 50 miliona tona rude, sa sadržajem bakra od 0,31 odsto. Odatle bi se eksploatacijom moglo dobiti oko 150.000 tona crvenog metala, blizu 13 tona zlata i više od 44 tona srebra.

U okolini tog koncesionog polja ima još nekoliko, kako smo čuli, „interesantnih ležišta bakra i zlata“, koje je neophodno dodatno istražiti. Kanađanima je rok za istraživanja istekao septembra prošle godine, pa je ovo bio jedini način da okončaju ono što su započeli 2006. i u šta su uložili gotovo 55 miliona dolara, dok ove planiraju da investiraju dodatnih 25 miliona američkih novčanica.

ZLATO NA BIGERU

KANAĐANI su nedavno okončali i inicijalna istraživanja na žagubičkom lokalitetu Bigar, gde je na osnovu obavljenih 140.000 analiza i izbušenih gotovo 50.000 metara u 195 bušotina, ustanovljen sadržaj zlata u granicama od 1,7 do čak 9,46 grama po toni. U toku su dalja istraživanja na lokacijama Kraku i Peštar. Granični sadržaj zlata u rudi, kada se ležište smatra ekonomski isplativim za eksploataciju, u zavisnosti od količine rude, iznosi od 0,4 do dva grama po toni.