Jureći podunavskim šumama za ocem lovcem, kao klinac, Apatinac Jovan Lakatoš Laki najviše se radovao susretima sa šarenim svetom ptica. Onda je vrlo rano, 1956. godine, došao do „altiks N“, svog prvog fotoaparata. Trebalo je da napravi hiljade kadrova ptica i insekata dok nije primećen u svetu, pa onda, kako to biva, i kod nas. Posle su ga zvali iz „Nacionalne geografije“ da sa putnim nalogom ide za Afriku, Aziju, Severnu Ameriku.

Obišao je sve kontinente osim Australije i Južne Amerike, jer on je išao za orlovima belorepanima kojih na tim kontinentima nema. Ta plemenita i lepa ptica je, kaže, njegova opsesija, za kojom ide punih 35 godina.

Jovan Lakatoš ima 120.000 kadrova svega najlepšeg što je Stvoritelj dao Zemlji. Osim ptica i insekata, to su sisari, čovek, biljke...

APSOLUTNI MAJSTOR Fotografija je zanat, ljubav, hrana za dušu, i hleb maestra Lakatoša. Studirao je i apsolvirao na građevinskom i turizmološkom faklultetu, ali nikad nije diplomirao, ali i da jeste živeo bi za fotografiju i od nje. Govori sedam jezika, a držao je predavanja o pticama studentima na pet jezika.

Prošao je Afriku, bio na Kilimandžaru, u Tanzaniji, Keniji, Zanzibaru. Obišao istok, centralni i daleki Sibir, peo se na Himalaje i čak na 4.500 metara, gde malo šta ima živo, slikao pticu.

- Negde u divljini, maskiran pod šatorom, čekaš mesecima, nekad i godinama, a onda ptica bubne u damare, iznenada, i to je taj trenutak kad proradi adrenalin, koji se ne može opisati. Najteže je ipak „uhvatiti“ u objektiv žutog kosa, krije se strašno vešto, nečujan je, a mnogo je lep. Stigao sam ga tek posle 20 godina uhođenja. Zbog toga se ne ostavlja ovaj posao, nekad i težak, nekad i opasan - živo i slikovito pripoveda Laki.

Najdraže delo mu je fotografija kamčatskog orla belorepana:

- Čekao sam ga sa jednim Nemcem punih 18 dana i noći, a onda je stigao, ogroman, prelep, sa rasponom krila od 2,60 metara, a osim belog repa ima i bela pleća. Taj susret je uzbuđenje koje se ne može uporediti ni s čim. Sa tim Nemcem sam 1993. bio prvi stranac koji je stupio na tlo ostrva Boljšoj Šantar, uz poluostrvo Kamčatku, u Ohotskom moru, koje je negostoljubivo i nepodesno, zaleđeno i u julu, a velike su i magle. Tamo smo slikali biologiju razmnožavanja tog orla lepotana.

Laki ne bi mogao da kaže gde je na svetu najlepše. Evropa je po njegovom mišljenju najušuškanija i najudobnija, ali u srcu i objektivu njegovom primaju se bolje egzotični predeli, kanjoni, divlje reke.

- Možda je to Afrika, čudesni svet iluzija, boja, ljudi, plemena, sisara, gazela, žirafa, lavova. Rado bih pošao opet u Afriku, iako sam imao velike šanse da se iz njenih džungla ne vratim - priča, sećajući se detalja, kao da odmotava film, ovaj vrlo vitalni 70-godišnjak.