Posla samo u Novom Sadu

PREMA podacima Republičkog zavoda za statitstiku, u Vojvodini je - u svim oblastima, počev od privrede, preko prosvete i državne uprave, do sektora privatnog preduzetništva - u 2011. bilo stalno zaposleno 460.588 ljudi. U odnosu na 2010, to je za oko 12.000, ili za dva i po odsto, manje zaposlenih. Uz to, ni teritorijalni raspored zaposlenih nije nešto što bi ohrabrilo većinu Vojvođana, pre svega onih koji žive van Novog Sada.

Inače, blizu 135.000, ili više od četvrtine žitelja Pokrajine koji još imaju stalan posao, živi upravo u Srpskoj Atini. Kada se taj broj stavi u korelaciju sa ukupnim brojem stanovnika Novog Sada, dolazi se do podatka da na jedno stalno radno mesto u proseku dolaze dva i po žitelja najvećeg vojvođanskog grada.

Što dalje od njega, taj odnos je sve nepovoljniji. Tako u Subotici na jedno stalno radno mesto u proseku dolazi tri i po, u Pančevu, Zrenjaninu, Somboru i Vrbasu otprilike četiri, u Inđiji, Apatinu i Bačkoj Palanci po pet, u Novoj Crnji i Titelu po devet i, kao najdrastičniji primer, u Opovu čak 18 stanovnika!

- To je, ipak, relativan podatak - tvrdi Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad i zapošljavanje i visoki funkcioner DS. - Jer što su gradovi, odnosno opštine, manje urbani, a više ruralni, smanjuje se i broj evidentiranih radnih mesta. To, naravno, ne znači da ljudi tamo ne rade, naprotiv, ali su pre svega vezani za poljoprivredu. Zato će nova pokrajinska vlada svakako morati maksimalno da se posveti očuvanju i razvoju života na vojvođanskom selu.

S druge strane, potpredsednik vojvođanske Skupštine Igor Mirović (SNS) i smanjenje broja zaposlenih i njihovu neravnomernu teritorijalnu disperziju vidi kao svojevrsnu "novosadizaciju" Vojvodine, sličnu "beogradizaciji" centralnog dela Srbije, ali i kao krajnju neefikasnost njene aktuelne administracije.

- Paradoksalno je da Vojvodina ima sve više svog novca i nadležnosti, a da se broj ljudi koji rade smanjuje. Samo budžet za ovu godinu veći je od 60 milijardi dinara! Umesto u projekte, koji će ga oploditi i stvoriti bazu za nova investiranja, novac se, iz političko-marketinških razloga, usmerava, recimo, u sportske hale koje, naravno, jesu potrebne, ali su ipak samo trošak - kaže Mirović.

Sa analogijom "novosadizacija" - "beogradizacija", posmatrajući stvari s terena, saglasan je i dr Živorad Smiljanić (SPS), predsednik opštine Apatin. Ta opština je, inače, jedna od tek dve-tri u celoj Vojvodini u kojima je broj zaposlenih u 2011. bio nešto veći nego u 2010. godini.

- Objektivno, prava decentralizacija nije ostvarena i to je za manje opštine i gradove u Vojvodini vrlo loše - ističe Smiljanić. - Naše mogućnosti su više nego ograničene, i ne bude li većih i bolje raspoređenih ulaganja sa viših nivoa, perspektiva je sumorna, a to nije dobro ni za koga.

DRŽAVA DA INTERVENIŠE

PAD broja zaposlenih je, kaže za "Novosti" prof. dr Nenad Vunjak sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, posledica, pre svega, ekonomske krize, čija kulminacija se očekuje upravo u 2012.

- Zato su potrebne sveobuhvatnije mere državne pomoći, uključujući i pomoć velikim firmama da se, bez obzira na to kakva im je vlasnička struktura, stabilizuju i da se u njima sačuvaju radna mesta - kaže on. - SAD su to, recimo, uradile sa "Krajslerom", sprečivši da takav gigant propadne.