Đaci pešaci : Vukovi i smetovi na putu do škole

PEŠTER - Da sneg nije zavejao ulice u Beogradu, kažu ovdašnji gorštaci, teško da bi se Ministarstvo prosvete setilo đaka-pešaka ne samo sa ove visoravni, već i sa Golije i Rogozne. Jer, još od Božića, samo oni znaju kako se sve probijaju kroz smetove, često mnogo više i od njih, da bi stigli do škola u Karajukića Bunarima, Rasnu, Tuzinju, Ursulama, Barama, Trnavi kod Novog Pazara, Deževi....

- Kad god ujutru moji Bojan, Danica, Milomir i Slađa krenu na nastavu, strepim da li će živi i zdravi stići do Karajukića Bunara i kako će se vratiti. Pre neki dan, dok još nije bilo prinudnog raspusta, ujutru su nekako otišli i stigli do škole, ali je u međuvremenu zaduvalo, putevi su začas pretvoreni u snežne dine, pa deca nisu mogla nazad. Morali smo zapregom i motornim sankama da ih tražimo, ali sve se, srećom, dobro završilo. Tako nam je skoro svake zime - kaže Radoje Kuč, poštar iz Dolića na Pešteru.

A, ovdašnja deca baš su se očeličila, pa se ne boje ni snega, ni mraza, ni vukova, a uz to su - kao po pravilu - i dobri đaci. Kažu, generacije koje su na putu do znanja probijale pešterske smetove, danas su važni ljudi, na mnogim "jakim" položajima u Beogradu, Kragujevcu, Kraljevu...

Mali Albin Sejdović, iz Čepelja na Rogozni, nije imao za stan u Novom Pazaru, pa je do škole u Trnavi godinama morao na konju... Svog mrkova privezao bi u dvorištu i uvek žurio da se, iz straha od vukova, pre noći zaputi put svog najčešće zavejanog sela, gde su ga sa strepnjom čekali roditelji, braća i sestre. Nekoliko puta, saznajemo, imao je bliske susrete sa kurjacima, koji su ga - samo pukom srećom - poštedeli...

- Proći će i ovo, počeće škola ponovo, druga deca brzo će zaboraviti snežne nevolje, a mi ćemo, čim ponovo zaveje, a to je na Pešteru moguće i u martu, neretko i u aprilu, ponovo morati pešice kroz smetove i po mećavi. Bez obzira na sve muke, volimo naš rodni kraj i trudićemo se da ostanemo na Pešteru - kaže desetogodišnji Nazim Mašović, iz Kamešnice u opštini Sjenica.