APSOLVENT je Šumarskog fakulteta, ali nije savremeni Robin Hud, iako trenira streličarstvo. Buduće zanimanje mu je dizajner nameštaja, a strast - mačevanje. Kad se predstavlja, nudi vizitkartu na kojoj piše Željko Pantić, kovač mačeva. Šansa da hladnom komadu gvožđa podari večni život, umetnički je zanat poslednjeg srpskog kovača mačeva.

Kao desetogodišnjak, nenadano, postao je kovač sopstvene sreće. Dok su ostala deca pravila mačeve od kartona, Željko je svoj prvi mač napravio od otpadnog gvožđa iz smederevske železare, da bi se samuraj u njemu uspavao do studija, kada je počeo da trenira mačevanje. Susreo se sa idejom svog učitelja da mačevaoce poduči kurtoaznom mačevanju, ali na istorijski preciznim replikama mačeva, koje klub nije imao.

Tada se, neuk, ali odlučan, odvažio da iskuje prvi ozbiljan rad.

- U ovom kraju bio je neki čuveni Bora kovač iz Landola, ali je tada bio bolestan. Neki drugi nisu imali ni nakovnje ni kovačku vatru - kaže Željko. - Stric me je uputio u male tajne, pa sam svoju prvu kovačku vatru napravio na tavanu kuće. Tada me je posao "kupio". Znao sam da nema nazad - govori kovač.

Kovačka vatra razbuktala je u njemu strast koja traje deceniju. Muzeji, stare knjige, internet, bili su Željkovi učitelji, a ispiraciju je našao u najekskluzivnijim mačevima evropske istorije. Do sada je iskovao pedesetak, a zaljubljen je, kaže, u svaki mač koji je iskovao.

ZARADA DA SE PREŽIVI - JAPANSKO sečivo u Americi košta 1.000 dolara, a najjeftiniji ručno kovani mačevi u Americi su 2.000 dolara. To u Srbiji teško mogu da prodam. Zasada, pokrivam troškove življenja - kaže Željko.

- Gvožđe se kuje u "paklu" od 900 stepeni. Isto ti je ako je napolju minus ili plus 40 stepeni. To je umetnost u kojoj sam zaljubljen, jer tako težak zanat radiš samo ako voliš. Za mene je izazov mogućnost da beživotni komad metala usijam, dam mu oblik, zaronim ga u vodu i dam mu život. Napraviš mač i daš mu večnost - govori Željko nadahnuto.

Od deset do mesec dana potrebno mu je da se napravi mač. Pravi replike keltskih, srpskih srednjovekovnih mačeva, teških dvoručnih inspirisanih Ekskaliburom. Kuje jednoručne, kakav je nosio despot Stefan, jednoiporučne poput Gandalfovog iz "Gospodara prstenova", zatim na one po ugledu na mačeve Tri musketara i špadu kakvu je nosio Zoro.

- Svaki mač koji sam napravio bio je moj mezimac. Meni najviše leži rapir i špada, a najveći izazov je japanski mač, jer je u svim filmovima to najsuperiorniji mač - govori frenetično ovaj čovek kao da je upravo izronio iz prošlosti.

Stari Rimljani imali su spate i gladiuse, Japanci katane, Arapi sablje dimiskije. I Srbi su imali svoj mač, a samouki kovač ima misiju da oživi i brendira srpski mač.

- Magistar arheologije i mačevalac Marko Aleksić istraživanjem je dokazao da su srpski mačevi na ovom prostoru kovani od druge polovine 14. veka. Radimo na tome da zaštitimo srpski mač kao brend, a ja ću ga izraditi. Kovač očekuje da će izložba srpskog mača biti izvezena van granica države.

Njegove mačeve koriste mačevaoci, kolekcionari, pa i glumci u predstavi ili na filmu. Naručuju mu komade s porodičnim obeležjem.

- Mač nije samo oružje namenjeno krvavoj borbi. On je odličje časti, predmet koji ima mističnu moć života i smrti, most između dobra i zla - poručuje Željko Pantić.



IZLOŽBE I INTERNET

ŽELjKO je imao dve samostalne izložbe mačeva pod nazivom "Alhemija kovanja". Priprema novu, a stižu ponude prestižnih galerija. Pokreće i sajt gde će zaljubljenici širom sveta moći da vide i naruče njegove mačeve.