KOSJERIĆ - Najbolji libero Evrope odbojkaška je zvezda ne samo Starog kontinenta već i svog rodnog Kosjerića, jedva vidljivog na mapi Srbije. Posle tek završenog Evropskog prvenstva i trijumfa u beogradskom „Pioniru“ - ekskluzivno za „Novosti“ - maestralna Suzana Ćebić otkriva „tajnu vezu“ igračica i publike, „krivu“ za istorijski uspeh ženske odbojkaške reprezentacije Srbije.

- Pred svaku utakmicu kada izađemo na teren, uz taktove naše himne pevala je čitava hala, a motivisalo nas je i saznanje da treptaje hiljada duša osećaju i ljudi pored „malih ekrana“. Zato se zabrinutost lako pretvarala u osmeh, opuštenost je „lomila“ početni grč, a pobeda se smešila - kaže „zlatna“ Suzana, kojoj su u kosjerićkoj sportskoj dvorani sugrađani upriličili veličanstven doček.

Neposredno pred izlazak na teren, na kojem je načinila prve sportske korake, nasmejana šampionka nije krila da je trema obuzima jednako kao onomad, u „Pioniru“...

PLANOVI SUZANA Ćebić prvi trofej osvojila je 2000, sa kosjerićkom „Crnokosom“, kada je postala juniorski prvak Srbije. Sada je u nemačkom „Sulu“.
- Već za nekoliko dana očekuju me klupske obaveze, a onda će sva energija ponovo biti usmerena na kvalifikacije za Olimpijske igre. Verujem da možemo mnogo, čak i u konkurenciji Amerikanki, Brazilki, Kubanki... - uverena je Suzana.

- Kada sam stigla kući, čitava ulica bila je u transparentima. Znam da je grad prethodnih dana živeo za odbojku, i to sam imala u mislima tokom svakog meča. Inače, najteža nam je bila polufinalna utakmica sa Turkinjama - svedoči Suzana, ne zaboravljajući kako je, pre samo dve godine, imala titulu prvog libera sveta, ali i opasnu dijagnozu: lajmska bolest pretila je da najbolju od svih trajno ukloni s terena.

- Iako mi je propala prva sezona u inostranstvu, odlučila sam da najpre pokušam da ponovo stanem na noge, a zatim opet zaigram odbojku. Vrhunski nivo igre, na koji sam se danas vratila, izgledao je tada kao lud i nedostižan san - ističe devojka jedinstvenog talenta i volje, odlazeći sa majkom Biserkom, sestrom Slađanom, zetom Branislavom, te sestrićem Lukom i sestričinom Anjom u halu u kojoj su je čekale odbojkašice matične Crnokose.

I, najbolja od svih dočekana je gromoglasnim aplauzom...

- Suzana je osvojila skoro sve: dva zlata u Evropskoj ligi, jednu bronzu na Svetskom prvenstvu, zlato i srebro na evropskim šampionatima, treće mesto na Gran priju... Lepota njene igre za laike je u sledećem: kada Suzana dočeka besprekoran servis protivnice, on se pretvara u poen za Srbiju. Ali, za ljude iz struke tajna njenog uspeha je u činjenici da ona, za razliku od drugih, vidi i spasava izgubljeno - tumači Mladen Ostojić, jedan od Suzaninih prvih odbojkaških učitelja.