U periodu između dva svetska rata Gradsko poglavarstvo Velikog Bečkereka, kasnije preimenovanog u Petrovgrad, a zatim u Zrenjanin, promovisalo je nekoliko uglednih ljudi u počasne građane ovog grada. U zrenjaninskom Istorijskom arhivu čuvaju se dosijei o imenovanju trojice, među kojima su Mihajlo Pupin, Eduard Erio i Petar Živković. Svečani čin proglašenja pratilo je uručivanje odgovarajuće diplome, za čiju izradu su bili angažovani gradski slikari.

Prva počasna titula pripala je Mihajlu Pupinu. Ovo je odlučeno na vanrednoj skupštini Gradskog predstavništva 25. septembra 1921, sa obrazloženjem da se radi o našem istaknutom naučniku i rodoljubu, profesoru univerziteta Kolumbija u SAD.

DEDA AVRAM POSLEDNJI OSIM Pupina, počasni građani Zrenjanina su i francuski državnik Eduard Erio, general i političar Petar Živković, predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije Milan Stojadinović, Josip Broz Tito, narodni heroj Jovan Veselinov Žarko, a 1994. poslednja titula uručena je Dragoslavu Avramoviću, „deda Avramu“ - tvorcu čuvenog antiinflacionog programa iz te godine. Davne 1893. za počasnog građanina Velikog Bečkereka proglašen je mađarski književnik Jokai Mor, ali o tome nema nikakvih podataka, osim jednog teksta u novinama.

Jelena Knežević, istoričarka umetnosti, doskorašnji viši kustos Narodnog muzeja u Zrenjaninu, istraživala je izradu diploma počasnim građanima banatske prestonice. Došla je do zaista neobičnog otkrića kada je u pitanju slavni naučnik iz Idvora. Pupin je, naime, za života dobio mnoga izuzetna priznanja, nagrade, medalje, bio počasni doktor 18 univerziteta... Ali, na diplomu počasnog građanina Zrenjanina čekao je punih sedam godina!?

Odmah po odluci o dodeli priznanja Pupinu, Gradonačelničko zvanje Velikog Bečkereka obratilo se Grafičkom zavodu „Grafika“ u Beogradu, sa zahtevom da ova firma izradi nacrt po kome bi bila urađena diploma.

- Nema nikakvog traga o tome da li je nacrt podnet, ali izvesno je da ovo preduzeće nije izradilo diplomu. Jer, juna 1922. Gradonačelničko zvanje obratilo se zagrebačkoj firmi „Vereš i drugovi“ sa istim zahtevom. U povratnom dopisu, od 5. avgusta iste godine, firma je tražila nekoliko karakterističnih razglednica ili originalnih fotografija Velikog Bečkereka, gradski grb, tekst diplome i povod za odlikovanje Mihajla Pupina. To im je bilo potrebno da bi se uradili nacrt i dali tačnu ponudu i cenu - objašnjava Jelena Knežević.

Iz nepoznatih razloga, ni sa ovom firmom nije došlo do sporazuma. Gradonačelničko zvanje obratilo se zatim velikobečkerečkom slikaru Aleksandru Sekuliću, ne bi li se on prihvatio izrade diplome. Pregovori sa ovim slikarem započeli su aprila 1924, ali ni posle nekoliko godina ugovaranja i odlaganja rokova, diploma nije bila urađena!? Na kraju je Gradsko poglavarstvo odustalo od dalje saradnje sa Sekulićem.

- Tek januara 1928. pitanje izrade diplome Mihajlu Pupinu ponovo je pokrenuto. Gradsko poglavarstvo započelo je pregovore sa ovdašnjim ruskim slikarem Afanasijem Ivanovičem Šeloumovim, koji se iz rodne Odese u Banat doselio posle Oktobarske revolucije u Rusiji. Na osnovu njegove ponude, diploma je trebalo da bude urađena na pergamentu ili koži, veličine 80 puta 50 centimertara. Nadležna komisija prihvatila je ponudu i Šeloumov se ubrzo obratio Gradskom savetu da mu, zbog nepovoljnih materijalnih prilika, za ugovoreni posao unapred isplati 500 dinara - otkriva Jelena Knežević, a kompletna dokumentacija o dodeli počasne diplome Pupinu čuva se u Istorijskom arhivu Zrenjanin.

Tako je diploma tek avgusta 1928, posle punih sedam godina od dana proglašenja Mihajla Pupina za počasnog građanina, bila dovršena. O tome kako je izgledala saznajemo iz dnevnog lista „Torontal“, koji je 23. avgusta 1928. zabeležio da je slikar Šeloumov „naslikao deo reke Tamiš, mesto gde je nekad bila crkva, a gde se Pupin najradije zadržavao kao dečak. Sa strane su žeteoci kako žanju bogatu banatsku žetvu. Slika je protkana bogatim narodnim motivima koji odgovaraju značaju imena na koje se diploma odnosi“.