Marija: Mama, probudi se!

INĐIJA - Skoro dve godine, neposredno posle porođaja, devetnaestogodišnja Danijela Kovačević nalazi se u stanju vigilne kome. Nema reakcije čak ni na svakodnevni poziv dvadesetomesečne ćerkice Marije - da se mama probudi.

Nova muka nastala je smeštanjem Danijele u Specijalnu bolnicu u Starom Slankamenu, za šta je potrebno obezbediti mesečno po 100.000 dinara, što porodica nije u mogućnosti da izdvoji.

Nada da će iz vigilne kome njena ćerka da izađe, ipak, ne napušta majku Vesnu Drašković. Ona, zajedno sa unukom, svaka na svoj način, vode bitku sa vremenom i nedaćama. Marija svakodnevno doziva mamu, prilikom posete u bolnici, kako bi je ona, nekako, najzad, čula. Ali uzalud...

- Ne zna se ko onda više plače. Marija ili ja - drhtavim glasom govori nam Vesna. - Bar da može da nam da neki znak. Često, kao da vidim kako se nasmejala na Marijine pozive. Ali, ubrzo shvatam da je sve to bio samo privid i moja velika želja.

Mladalački zanos i ljubav su učinili da se strasno zavole Danijela i Siniša. Kao sedamnaestogodišnjakinja, Danijela 14. oktobra 2009. godine odlazi u porodilište u Novi Sad. Presrećna, putem carskog reza, rađa devojčicu Mariju. Nažalost, sreća je trajala kratko. Ubrzo po porođaju, žalila se na kočenje na levoj strani tela. Lekari to, očigledno, nisu uzeli za ozbiljno, već kao posledicu carskog reza. Ali, za porodilju to je bilo kobno.

- Najpre je konstatovana upala pluća, a zatim i infekcija, pa je urađena reoperacija carskog reza, za koji je utvrđeno da je izvor infekcije - priča o početku golgote ćerke majka Vesna. - Taj 26. oktobar neću zaboraviti dok sam živa. Javljaju da je Danijela imala nekakav napad i najgore je to što je infekcija zahvatila mozak i srce. Spasena je priključivanjem na aparate. Sada može bez aparata, ali, nažalost, bez sposobnosti komunikacije sa okolinom.

U maju prošle godine, po preporuci lekara, Danijela je premeštena u Specijalnu bolnicu u Starom Slankamenu. Pojava vidnih znakova oporavka sada je u senci plaćanja bolničkih računa.

- Zahvaljujući lekarskom timu, očigledan je napredak u fizičkom oporavku. Ali ono što je daleko važnije, nema pomaka u buđenju svesti - kaže majka, ne gubeći, ipak, nadu u konačni oporavak ćerke. - Nastojanje da Mariji omogućim odrastanje uz majku, može da osujeti samo novac. Država je platila lečenje prva tri meseca. Sada moramo sami da se snalazimo. I pored pomoći humanih ljudi i razumevanja bolnice, teško uspevamo da platimo bolničko lečenje. Ne mogu ni da zamislim šta bi bilo, ako novac ne bismo uspeli da obezbedimo.