VRANJE - Voda "premrežena" žabokrečinom, trava visoka taman da pejzaž liči na pirinčana polja, horovi žaba... Tako izgleda Aleksandrovačko jezero danas, nepunu godinu pošto su završeni radovi na njegovom uređenju za koje je potrošeno blizu milion evra.

- Takvo stanje je zbog toga što Udruženje ribolovaca "Veternica" iz Leskovca, koje gazduje vodama Aleksandrovačkog jezera, još nije poribilo jezero. Godinu dana se dogovaramo sa njima da to urade, a oni ne mogu da smisle da li to treba da bude amur ili tolstolobik - kaže Dragan Stojković, direktor vranjske Direkcije za izgradnju grada.

Stojković smatra da kad bi jezero bilo puno ribe, ne bi bilo ni trave, barem ne toliko koliko je sada ima. Leskovčani kažu da će, ako u jezero puste amure, oni pojesti travu, ali će napraviti talog. Neke druge ribe nisu tako "efikasne" kao amur, i imamo to što imamo. Podvodno košenje trave takođe nije rešenje - tvrdi on.

Kosilicu su dobili samo jednom od firme koja održava Adu ciganliju.

''KAP PO KAP'' Aleksandrovačko jezero udaljeno je osam kilometara od Vranja. Napravljeno je još 1964. godine, i vranjski "Poljoprodukt" koristio ga je za sistem navodnjavanja "kap po kap". Površina jezera je oko dva kvadratna kilometra, a prosečno je duboko dva i po metra.

- Pozajmili su nam kosilicu besplatno, ali ako je budemo uzeli ponovo, moraćemo da platimo, a to uopšte nije jeftino. Jedno iznajmljivanje je 500.000 dinara, a morali bismo barem dva puta godišnje da kosimo travu. A, ako toliko košta iznajmljivanje, možete zamisliti koliko onda košta ta mašina - objašnjava Stojković.

Naš sagovornik se slaže da je velika šteta ukoliko se ispostavi da je toliki novac uzalud potrošen. A, prema njegovim rečima, do sada je u sređivanje Aleksandrovačkog jezera uloženo skoro 90 miliona dinara. Veći deo novca obezbedio je republički Fond za vode, a sa desetak miliona dinara učestvovao je i Fond za zaštitu životne sredine, dok je lokalna samouprava izdvojila oko dva miliona dinara.

Stojković rešenje vidi u poribljavanju jezera, za razliku od Nenada Đorđevića, prvog čoveka Udruženja ribolovaca "Veternica" iz Leskovca koje gazduje vodama jezera kod Vranja. On tvrdi da to uopšte neće da promeni situaciju.

- U jezeru uopšte nije dobro urađena fauna dna. To znači da je trebalo, kad je voda ispuštena, uništiti i najmanji korenčić trave. Umesto toga, oni su samo prekopali dno, nasuli ga šljunkom i ponovo napunili vodom. Posle izvesnog vremena trava je ponovo "proradila" - optužuje Đorđević Vranjance, i sumnja da nešto bitno može da se popravi. - Poribljavanje nije rešenje, baš kao ni košenje trave. Voda mora ponovo da se ispusti i dno napravi kako treba - savetuje Đorđević.

Prošlogodišnji pomor ribe u Aleksandrovačkom jezeru bio je poslednja opomena da nešto hitno mora da se uradi i da se ovom nekadašnjem ribolovačkom i turističkom raju povrati stari sjaj. Uginulo je više od dve tone ribe, uglavnom kapitalnih primeraka tolstolobika, amura i šarana. Razlog tome su nedostatak kiseonika u vodi i prevelike naslage mulja.

Posle samo godinu dana, sve je skoro identično. Hor žaba ponovo "nastupa" za - milion evra.