Srbija

Niš: I papa dobrodošao

S. BABOVIĆ

04. 02. 2011. u 20:57

Najmodernija pravoslavna bogomolja u Srbiji, Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene, priprema se za 2013. godinu. Arhitektonsko rešenje za 21. vek, a dilema jedino oko materijala za izradu ikonostasa

NIŠ - Detalji oko istorijskog susreta visokih predstavnika istočne i zapadne crkve, 2013, još nisu utanačeni, ali hram svetog cara Konstantina i carice Jelene se uveliko priprema za obeležavanje 1.700 godina od potpisivanja Milanskog edikta.

Samo je za radove u toku ove godine, u Direkciji za izgradnju grada predviđeno 50 miliona dinara, ali će najveći izazov biti izrada ikonostasa i oslikavanje čak 2.500 kvadrata unutrašnjosti bogomolje.

- Bilo je potrebno vreme da se i vernici, i sveštenstvo naviknu na neobičnu, vrlo savremenu arhitekturu - priznaje protojerej-stavrofor Milan Krstić. - Određeni standardi su u crkvenom neimarstvu drugačiji, ali objašnjenje arhitekte Jovana Mandića je logično: svaka građevina treba da bude svedok vremena, koje, opet, daje pečat gradnji. Ovo je crkva 21. veka i verujem da će potomci, kroz 200 ili 300 godina, tačno znati iz kog je perioda.

SVEŠTENSTVO U TRENDU HRAM svetog cara Konstanina i carice Jelene ne samo da je originalan po modernijoj arhitektura, već se savremeniji trend oseća i u odnosu sveštenstva prema vernicima, te korišćenju moderne tehnologije. Osim što crkva ima sopstvenu, redovno ažuriranu internet-prezentaciju (www.svkonstantin.org), od osmorice sveštenika, šestorica imaju profil na „Fejsbuku“.

Inače, na hramu je intenzivno počelo da se radi tokom prethodne tri godine. Kompletno je izmalterisana unutrašnjost, instalirano podno grejanje, pa postavljen granit, okončani su radovi na severnoj strani centralog dela hrama... Iako su startovali i fasaderi, ozbiljniji radovi na spoljašnosti čekaju prvi nagoveštaj proleća.

- Postoji predlog da centralni ikonostas bude od kamena, mada smo mi iz crkve za drvo, kako bi građevina satkana od mermera i granita dobila toplije note - objašnjava sveštenik Krstić koji je, posle decenije i po službovanja na severnoameričkom kontinentu, pre dve i po godine stigao u Niš i preuzeo brigu o modernoj crkvi. - Naša najveća radost je veliki broj vernika, na šta utiče i odlična lokacija, u parku Svetog Save, okruženom stambenim zgradama, pa je hram tokom celog dana pun ljudi. Sve je veći broj venčanja i krštenja, pa ćemo uskoro oslikati ikonostas u krstionici, koja će biti posvećena svetom Jovanu, jer se na njegov dan čula prva molitva u hramu.

Iako je hram u žiži pravoslavnih vernika svakog 3. juna, na dan gradske slave, proslavljanje verskih jednakosti i slobode svih hrišćana, napominju u hramu, biće dostojno obeleženo.

- Svako ko se oseća hrišćaninom, dobrodošao je, a prirodno je da centralna proslava bude u Nišu i Milanu. Posebno mi imamo „prava“ na Konstantina: ne samo zato što je rođen u Nišu, već i zato što, za razliku od katolika, kao pravoslavci, slavimo i svetog Konstantina i svetu Jelenu - ističu u hramu, odgovarajući da se to odnosi i na poglavara Rimokatoličke crkve, oko čijeg dolaska vlada najveća nepoznanica.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

01. 12. 2025. u 21:29

Komentari (27)

zoran

04.02.2011. 21:32

( 55 ) ( 12 )

Narod gladuje oni se razbacuju. Voze besna kola papa ih placa sad se moze. Nemogu da zavrse hram Svetog Save ali ova druga mora gazda dolazi.

( 55 ) ( 12 )

PreteraGa

04.02.2011. 22:06

( 54 ) ( 10 )

@zoran - Zar, po tebi mora sve da se radi i gradi samo u Beogradu, vi ste veći vernici od nas iz ostatka Srbije?. A, da su bezobrazni, jesu, treba doći ujutru ispred Saborne crkve u Nišu pa im videti vozni park! Ako je i od popova - mnogo je.

( 54 ) ( 10 )

Demos Nis

04.02.2011. 21:36

( 28 ) ( 3 )

Hram St. cara Konstantina je u potpunom " arhitektonskom skladu " sa Parkom ljubavi, koji tangira. Da ne bih bio cinican uvazavam objasnjenje Jovana Mandica, ali okruzenje samog hrama anulira i najmanji kvalitet na sakralnom objektu.

( 28 ) ( 3 )

Milutin

04.02.2011. 21:45

( 56 ) ( 13 )

Koliko je meni poznato Papu Srbska Crkva nije pozvala niti je o tome razgovarano. Patrijarh nemoze sam pozvati o tome odlucuje Sinod a Patrijarh je prvi medju jednakim. On moze dati predlog a Sinod odlocuje hoce li poslati poziv! Sve ostalo je Tadiceva zelja i nagadjanje besposlenih novinara! Papa moze doci, ali kao turista

( 56 ) ( 13 )