Lovćenac: Brinu o starim i bolesnim

SUBOTICA - Dok je sve više hraniteljskih porodica koje pod svojim krovom gaje mališane bez roditelja, malo ko se odlučuje da na isti način zbrine vremešne i bolesne ljude, koji ne mogu da se brinu o sebi - sami. Prostrana kuća Aleksandre Zlatković, na samom ulazu u Lovćenac, sela u srcu Bačke, jedan je od domova, koji je svoja vrata otvorio nemoćnim starim ljudima sa evidencije Centra za socijalni rad.

A takvih ljudi svakim danom je sve više. Nekada su ostareli samci smeštani u gerontološke centre, čiji su kapaciteti, naročito u Vojvodini, sada maksimalno popunjeni. Nemaština je ubrala danak, te mnogi nemaju da plate boravak u privatnim staračkim domovima.

Centar za socijalni rad u Bačkoj Topoli je petoro ljudi, dve dame i tri gospodina od 60 do 85 godina, uglavnom bolesnih i polupokretnih, poverio Aleksandri, koja je za njih odvojila 65 kvadrata svoje porodične kuće. Od države za brigu o njima sleduje joj skromnih 21.000 dinara po osobi, koliko po Aleksandinim rečima, i ode na lekove i neophodne namirnice.

- Tamo je sve podređeno njima, imaju svoj mir, obilne obroke u tačno određeno vreme, jutarnju i popodnevnu kafu, uvek čist i ispeglan veš, čak se i ljubav rodila među ukućanima - priča Aleksandra, dok pomaže Imretu, jednom od stanara, da unese drva za potpalu. - Ljudi su uglavnom bolesni, ali u toplom porodičnom ambijentu i u društvu, kao da nakratko zaborave na svoju muku. Ovde nema govora o nekom imetku, jer ovi ljudi nemaju penziju da bi mi je ostavili, već samo ono što dobijem od države. Puno srce je najveća nagrada.

Iako još važi mit o bogatoj Vojvodini, sever Bačke je poslednjih godina izuzetno osiromašio. Primera radi, 80 odsto porodica u opštini Mali Iđoš živi od penzija, uglavnom nevelikih, boračkih...

- Svakodnevno sam u kontaktu sa ljudima iz Centra za socijalni rad, koji vrlo često dođu da obiđu ove ljude i uvere se da imaju dobru i urednu negu - dodaje Aleksandra, koja od marta prošle godine, kada je u njen dom ušla prva baka Marta, sama brine o njima. - U najbližem okruženju ima još dosta ljudi koji bi želeli da budu ovde, ali mesta trenutno nema.

Smeha i priče u muškoj i ženskoj sobi nikada ne manjka. Hodajući uz pomoć dve štake, dobrodošlicu u novi dom prva nam je poželela 82-godišnja baka Dragica.

- Ostali su se najeli za ručak i otišli da odremaju, samo smo Čarli i ja budni - veselo će Dragica, nudeći nas da sednemo. - Bolest i nedaće su svakoga od nas preobrazile, ali neverovatno kako se ovde svi dobro slažemo i pomažemo jedni drugima koliko možemo. Sudbina nas je dovela kod Saške, da bar ovo malo što nam je preostalo provedemo u miru i veselju.

SVI MU TEPAMO ČARLI

JEDAN od ljudi, o kojima brine Aleksandra, nema identitet! Čovek od oko 60 godina, od rođenja gluvonem i sa smetnjom u mantalnom razvoju, pronađen je na teritoriji Bačke Topole, a Centar za socijalni rad ga je poslao u Lovćenac.

- Neverovatno je to što je on posle nekog vremena počeo da izgovara teško razumljive reči - priča Aleksandra, grleći ga. - Čim nešto izgovori, ja obavestim Centar a oni MUP, ne bi li mu pronašli identitet i napravili dokumenta. Mi mu tepamo Čarli ili Faruk, a svima je omiljeni lik.