Trgovište: Umesto mostova, stigle gaće

TRGOVIŠTE - Nisu mislili stanovnici Trgovišta da će posle katastrofalne poplave, u maju prošle godine, država da im napravi novi grad. Ali, jesu očekivali da im makar vrati nadu da vredi ostati ovde. I poverovali su da država misli na njih kad su u ovu zabit na granici sa Makedonijom pohrlili predsednik, svi ministri redom, državni sekretari... A tek kad su posle njih pohitali i kamioni sa humanitarnom pomoći, a žiro-račun opštine počeo da se puni milionima, njihovoj sreći nije bilo kraja. Ponadao se ovaj narod da im je, bez obzira na veliku nesreću, konačno svanulo.

Bilo je tako do juna prošle godine, kad je Darko Tomić izabran za predsednika, jer se prethodna vladajuća koalicija raspala. Ali, otad nijedan dinar nije uplaćen na račun opštine.

- Svestan sam da država nije svemoćna, da je i njen budžet tanak, da treba pomoći Kraljevu, ali sumnjam da se i nesreća politikom meri. A ja sam, izgleda, iz “neodgovarajuće” stranke - DSS. Jer, sva je pomoć stigla dok su na vlasti bili SPS, DS i G 17 plus - tvrdi Tomić.

U njihovo vreme je i izmereno da je šteta od poplava oko 300 miliona dinara. Nažalost, ni do danas nije isplaćena.

- Kad se sve sabere, dobili smo stotinak miliona pomoći. Država nam je sagradila branu, Ministarstvo za NIP nam je napravilo jedan most, a obećalo još tri sledeće godine, jedan smo dobili od Novice Tončeva, predsednika opštine Surdulica. “Srbijavode” su popravile razrušeni bedem pored reke, sredili smo i neke seoske puteve i to je, otprilike, sve - sumira prvi čovek opštine Trgovište.

Premalo za epilog strašnih poplava, u kojima se dvoje ljudi udavilo, 13 mostova je porušeno, 500 kilometara seoskih puteva izbrisano, a klizišta okolne zaseoke “preselila” skoro do centra varoši...

- Ne postoje vrata u Beogradu na koja nisam zakucao. Svi su me saslušali, obećali da će pomoći, ali nekako traljavo ide. Evo, sad nam je Ministarstvo za infrastrukturu obećalo da će uplatiti 21 milion. Ima puteva koju su odsečeni još od maja. Samo da ne bude obećanje, ludom radovanje - sumnja Tomić.

Beda je u Trgovištu vidljiva na svakom koraku. Toliko da su mnogi Trgovištani progutali ponos i iz magacina sa humanitarnom pomoći uzeli mrtvačke cipele da obuju bosu čeljad.

- Kažu mi: Dragoljube, ionako osim tebe niko i ne zna da su za pokojnike. Ali, dođu posle dva dana, žale se da im se raspale. Pa, ljudi, šta ste hteli, to su kobajagi cipele, na onom svetu se ionako ne hoda - ozbiljno objašnjava Dragoljub Stanojković, radnik u magacinu humanitarne pomoći.

A tamo, osim kartonskih cipela, u kutijama ostali još jedino brushalteri i tanga gaće. Na hiljade.

- Dolaze ljudi, traže: Daj nam, Dragoljube, nešto. A ja im kažem: Evo vam brushalteri, gaće, mrtvačke cipele, pa birajte. Gunđaju, svađaju se sa mnom: Ti se, Dragoljube, izigravaš s nama. Nemamo ‘leba da jedemo, a ti nam gaće nudiš - priča rezignirano Dragoljub, dok prebire po tužnim kutijama.

Pošiljka je u Trgovište stigla na proleće, posle poplave. Darodavac - Uprava carina. Mislio je Dragoljub da je greškom zalutala ovde, ali su mu u Upravi razvejali sumnje - jeste, poklon je namenjen poplavljenom Trgovištu. Trpeljivi su Trgovištani, navikli da su redovno na začelju liste, kad se meri blagostanje, i da uz njihov kraj idu odrednice najzaostaliji, najsiromašniji, najnezaposleniji. Ipak, nisu očekivali ni da im neko sipa so na ranu. Pogotovu ne država, u koju su se se ponadali.

Ovde je sve manje onih koji veruju da se više iko seća Trgovišta. Jer, od onog kobnog 15. maja iz varoši se odselilo 50 porodica. Zauvek.