Manastiri iz srednjeg veka

PARAĆIN - Na inicijativu meštana sela Zabrega kod Paraćina, koji su prepoznali ogromne turističke potencijale ovog kraja, stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kragujevca mesec dana radili su na otkopavanju manistira Svetog Jovana Glavoseka kod tog sela.

Ostaci srednjovekovnog manastira godinama privlače pažnju meštana i namernika, kao i više od deset ostalih neistraženih manastirskih kompleksa i crkava, koje su još pod zemljom i bujnom vegetacijom. Zato iz kragujevačkog zavoda najavljuju desetogodišnje arheološke radove u ovom kraju. Preostale crkve iskopaće i obnoviti. Kompleks manastira Namasija mogao bi ponovo da zaživi, a u ostalim arheološkim lokalitetima otvoriće se vidikovci i prodavnice tradicionalnih proizvoda. Sve manastire i crkve povezivaće pešačka staza.

Radovi na iskopavanju manastira Svetog Jovana Glavoseka počeli su još sedamdesetih godina prošlog veka, kada je otkopana i konzervirana crkva. Da se radovi nastave, angažovali su se sami Zabrežani . Oni su uz pomoć opštine sklopili ugovor sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture i uplatili im sredstva.

Pod budnim okom dva arheologa i arhitekte-konzervatora, dvadesetak ljudi krampom i lopatom raščišćavalo je nepristupačan teren kanjona, sve dok nije otkopan ceo manastirski kompleks, čiji su se bedemi pomolili iz zemlje posle nekoliko vekova.

- Došli smo da zaista dragocenih arheoloških nalaza iako smo bili skučeni sa vremenom i finansijama. Zato smo uporedo radili iskopavanja i konzervaciju otkrivenih objekata. Morali smo da ih zaštitimo od "zuba vremena" pre zime. Uspeli smo da definišemo ceo kompleks, njegove granice sa južne strane. Tu smo pronašli dve podrumske prostorije sa potpornim ogradnim zidom. Sigurni smo da su bile spratne. Po kanonima srednjovekovnih manastira, najverovatnije su na spratu bile kelije za život monaha. U podrumu su monasi čuvali vino i hranu, a možda su tu bile i njihove radionice - objašnjava za "Novosti" arhitekta-konzervator Zavoda za zaštitu spomenika kulture Jelena Milosavljević.

Do dragocenih otkrića arheolozi su došli i sa zapadne strane ovog kompleksa. Otkriven je objekat koji je takođe imao dve etaže. Jedna od prostorija bila je monaška trpezarija, u kojoj je služena liturgija. Glavni ulaz u manstir još nije pronađen, kao ni kuhinja, pa će to biti zadatak naredne godine. Tada će se istražiti kompletna unutrašnjost kompleksa. Takođe će se raditi projekt obnove crkve jer ima dovoljno podataka za rekonstrukciju na obnovljenim temeljima.

Svi kompleksi manastira i crkve u klisuri Crnice proglašeni su spomenikom kulture od velikog značaja, pa će se u narednih deset godina raditi na njihovom iskopavanju i prezentaciji. Kragujevački zavod će na jesen konkurisati za sredstva kod Ministarstva kulture i Ministarstva turizma. U revitalizaciju ovog kraja uključiće se i Zavod za zaštitu prirode, s obzirom na to da se radi o podnožju Kučajskih planina.

ISTRAŽENE TRI CRKVE

Crnica ulazi u kanjon dug desetak kilometara odmah posle svog izvorišta. Ostaci brojnih srednjovekovnih manastira na desetak kilometara prekriveni su zemljom i bujnom vegetacijom, pa meštani Zabrege kažu da samo lovci i vukovi, kao i dobri poznavaoci klisure, znaju gde se šta nalazi. Arheolog Marija Kaličanin-Krstić tvrdi da su pored manastira Svetog Jovana Glavoseka, istraživane još samo dve crkve, Blage Marije Petruške i manastir Namasija.