Biće Vlasina kao Nijagara

Sliv reke Vlasine čine sve pritoke nizvodno od Ljuberađe i Vlasinskog jezera do podnožja Vlasotinca, gde se uliva u Južnu Moravu. Procene su da ima snagu da podmiri čak 22 mini hidroelektrane koje bi mogle da snabdevaju energijom grad od 60 do 80 hiljada stanovnika. Posle stogodišnje pauze, trka za napuštenim vodenicama, žustrim pritokama i prelepom rekom je počela, a cena po lokaciji kreće se od 10 do 50 hiljada evra.
Verica Ristić, suvlasnik hidroelektrane u selu Tegošnica, koju je izgradilo preduzeće "Eko energo grup", kaže da su potrebna milionska ulaganja i mnogo ljudske energije, ali da se trud isplati. Treba pet godina da se investicija otplati, a onda vlasniku voda na sat donese 250 evra.
Gita Stanković, ekonomista u penziji iz Beograda, poreklom iz Vlasotinca, kaže da se u EPS više od dve decenije bavio investicijama u elektroprivredi. Ne krije da je očaran Vlasinom, svojevremeno je pešice obišao ceo njen tok. Zna sve njene slabosti, ali i vrednosti.
- Čini mi se da sam je ceo život upoznavao i, eto, ispunila mi se želja da se ona koristi na zdrav način. Nema opasnosti za biljni i životinjski svet. Voda otiče, koristili je mi za pravljenje struje ili ne. A do sada smo milione bacili niz vodu - priča Stanković, i kaže da način kojim država reguliše ovu oblast do sada nije bio povoljan. Odnedavno se to promenilo i zato se javilo interesovanje. - Još dok sam radio u EPS, Penzioni fond Australije hteo je ovde da pravi hidroelektrane, ali su odustali jer je procedura za izdavanje dozvola bila komplikovana.
O "hodu po mukama" dok je prvi kilovat struje potekao iz Tegošnice, Verica Ristić sada ne želi da govori. Veli da je važno da je posao završen. A, koliko je bila uporna posvedočio je i ministar energetike Petar Škundrić, koji je u njenu čast predložio da sve hidroelektrane na Vlasini nose naziv "Verini đerdani".
- Pioniri smo u ovom poslu, ne samo u Crnoj Travi i Vlasotincu, već i u celoj Srbiji. Godinu dana smo pripremali papire, projekte i dozvole i još toliko gradili. Godišnje će ova hidroelektrana da proizvodi 2,8 miliona kilovata - hvali se Verica, koja sa svojim partnerima već kreće u nove poduhvate. Planiraju još pet hidroelektrana na Vlasini, ali i u Kuršumliji i Despotovcu.
Država i EPS ne kriju zadovoljstvo što se privatni kapital ulaže u obnovljive izvore energije i što možemo postati konkurentni u izvozu struje. Zadovoljno trljaju ruke i vlasnici napuštenih imanja i vodenica u slivu Vlasine, koje su postale zanimljive kupcima.
- Dobra lokacija može da se kupi po ceni od 10 do 50 hiljada evra. Ali, treba biti obazriv jer ako vlasnici "namirišu" vaše planove, ucenjuju do besvesti - pričaju upućeni "lovci na lokacije". - Pala je cena opreme, nabavlja se u Kini, a kasnije nema nikakvog utroška ni gubitka. Isplatiš za pet godina, a onda ti svaki sat Vlasina donese 250 evra. I majdan zlata da ispiraš, ne bi bolje prošao.

GREŠKA
Mnogi stručnjaci ukazuju na to da je pre 60 godina napravljena greška što je voda iz veštačkog Vlasinskog jezera usmerena za pravljenje struje ka Surdulici umesto prema Crnoj Travi.
- Takav je bio politički trenutak, Surduličani su imali jači lobi. Iz sistema "Vrelo" dobijamo 150 megavata, a da je bilo drugačije imali bismo duplo više proizvedene struje, čak 280 megavata - kaže Stanković.

STRUJA ISPOD JEZERA
U avanturu sa izgradnjom hidroelektrana upustio se pre godinu dana i Dragan Stojanović, preduzetnik iz Vlasotinca, koji planira da struju pravi ispod jezera "Barje" u leskovačkom kraju. Planira proizvodnju od 160 kilovata u minutu. Ne slaže se da je to posebno isplativa investicija.
- Možda tek na duge staze, kao uplata dodatne penzije, jer je potrebno mnogo ulaganja - tvrdi Stojanović.