Osta san o žutim čizmama

MEĐU 2.224 putnika na “Titaniku” onog crnog 14. aprila 1912,kada se tada najveći i “najnepotopiviji” brod sudario sa santom leda u severnom Atlantiku, bio je i Jovan Dimić. Ali, on nije predak Žarka Dimića, kako je ovaj istoričar iz Sremskih Karlovaca poverovao u traganju za svojim korenima. Ovaj stradalnik, kako se ovih dana ispostavilo, bio je deda novosadskog profesora Milana Dimića.
Posle pisanja “Večernjih novosti” o poginulim putnicima srpskog porekla, koji su plovili na “Titaniku”, profesor Dimić se javio istoričaru Dimiću. Nisu se do tada poznavali, a da li su im koreni isprepletani, utvrdiće narednih dana. Tek, priča o Jovanu Dimiću otkriva da su advokati i početkom 20. veka bili vrlo vešti, jer Jovanova udovica Stana, prabaka novosadskog Dimića, umesto očekivanog novčanog obeštećenja Osiguravajuće kuće Lojd (pominjalo se 14.000 forinti), umalo nije postala dužnik! I to advokatu iz Čikaga, kome je preko gospićkog zastupnika Živka Petričića, poslala punomoć da od Lojda za njenog Jovana izdejstvuje obeštećenje.
Kada je zemljoradnik Jovan Dimić (42) iz Ostrovice, kod Gospića, 1912. godine odlučio da krene na dalek put parobrodom “Titanik” u američku državu Montanu, na pečalbu u rudniku kod grada Bilingsa, svom mlađem šestogodišnjem sinu Janku obećao je kaubojske čizme.
Obećanje nije mogao da ispuni, jer se u dramatičnim trenucima potonuća broda našao među 1.517 putnika koji nisu uspeli da se spasu. A, Janko, kome su nedosanjane kaubojske čizme čitavog života bile najjača asocijacija na oca, gotovo osam decenija docnije, 23. decembra 1991. u Novom Sadu (gde je sa porodicom došao 1948. godine), u testamentu namenjenom sinu Milanu, uz rodnu kuću u Ostrovici, naveo je da mu ostavlja i “pismo o propasti Titanika”.
- Ako slučajno poznaš nekoga, raspitaj se o tome. Sećam se toga, otac je rekao: “Slušaj mamu i budi dobar đak, pa ću ti donjeti žute čizme sa pulama (kopče)” - doslovce je napisao Janko, pedantni blagajnik novosadske “Elektrotehne”, koji se u vojvođanskoj ravnici, stotinama kilometara daleko od rodne Ostrovice, upokojio u svojoj 95. godini.
U testamentu su tri gotovo ultimativna pisma koja je Jankovoj majci Stani, a Milanovoj baki, dve godine posle propasti “Titanika”, uputio gospićki advokat Živko Petričić. U njima, nesrećnu i nepismenu Stanu obaveštava da je honorar čikaškog advokata veći od nadoknade Lojda za njenog supruga, koga je “progutao” severni Atlantik!
Štaviše, udovica bi trebalo da advokatu u Čikagu prepusti nadoknadu i doplati razliku. No, on, imajući na umu njenu tragediju, spreman je da odustane od nadoknade razlike u honoraru.
Advokat Petričić u istom pismu navodi da još nije podigao tužbu protiv Stane, “u ime čikaškog advokata Pere Perića, koji se zauzeo i isposlovao da ste dobili potporu radi nesreće na parobrodu Titanik”.
- Vi ste njemu poslali punomoć i on vas je zastupao, pa imade pravo da dobije po zakonu nagradu - pismeno je upozorio gospićki advokat Stanu, uz preporuku da se nada nagodbi “i da neće trebati suda”.
Tako je i bilo. Nemoćna Stana digla je ruke od odštete, posvetila se svojim sinovima Janku i Miletu, koji su stasali, iškolovali se, zasnovali porodice i preselili se u Sisak. Ona je ostala na porodičnom ognjištu i početkom Drugog svetskog rata doživela još tragičniju sudbinu - izgorela je u svojoj kući,koju su zapalile ustaše.
Stanin unuk, profesor novosadskog Fakulteta tehničkih nauka Milan Dimić, pisma o pretku, stradalom na “Titaniku”, već je namenio jedinici, unuci Tatjani. O eventualnom ponovnom pokretanju pitanja odštete, ni ne razmišlja.
- Pretpostavljam da su nadoknadu od osiguranja među sobom podelili advokati. Ako i nije bilo tako, nama očigledno nije bila suđena - zaključuje profesor Dimić.

OČEVIDAC IZ BRODOLOMA
U SVOJOJ knjizi “Narodni običaji Like i Krbave”, beogradski geolog Jovan Pandžić, navodi i priču koju je meštanima Ostrovice ispričao Nikola Lulić iz okoline Perušića u Lici, koji je, za razliku od Jovana Dimića, uspeo da se spase sa potonulog “Titanika”. Lulić je jedan od trojice od ukupno 29 ljudi sa naših prostora (Bošnjaka, Hrvata i Srba) koji su preživeli brodolom. Svi su bili putnici treće klase, smešteni u trupu luksuznog broda. U odsudnim trenucima spasavanja, privilegiju da uđu u čamce imale su žene i deca, a muškarce, koji su u ledenoj vodi pokušavali da se domognu čamaca, udarcima vesla odvraćale su čamdžije, u strahu da se pretovareni čamci ne prevrnu.
Lulića je spasla jedna žena, u znak zahvalnosti što je uhvatio njeno dete koje je bilo upalo u vodu.
- Kada sam se, posle nekoliko sekundi, okrenuo, Dimića više nije bilo na površini - ispričao je početkom prošog veka Lulić meštanima Ostrovice.

KARTA 315088
U ENCIKLOPEDIJI “Titanika”, među putnicima treće klase na parobrodu “Titanik”, navedeno je i ime Jovana Dimića. U kratkoj biografiji piše: “Gospodin Jovan Dimić (42), oženjen, zemljoradnik iz Ostrovice, Hrvatska. Kartu broj 315.088 kupio za 170 švajcarskih franaka od agenta Johana Isidora Bulčela iz Ciriha. Ukrcao se na brod u Senthemptonu. Stradao u brodolomu, telo nije pronađeno.”