Kolica puna optimizma

APATIN - Kada sam pre dve godine mlad i zdrav iznenada ostao nepokretan, nijednog momenta nisam izgubio duh pred naglom bolešću, već sam se predao sportu, prvo atletici za invalide a sada košarci - priča dvadestogodišnji Apatinac Goran Vezmar, koji tri puta nedeljno putuje do Novog Sada, prelazeći tako 1.000 kilometara, da bi bio redovan na treninzima i turnirima KKIK (Košarakaškog klub za invalide u kolicima) Vojvodinu i postao kandidat za državnog reprezentativca.
Za Gorana bolest kojom su mu oduzete noge nije prepreka za normalan život. Za stručnjake on je fenomen jer se u punoj snazi ostavši invalid brzo prilagodio novonastalim okolnostima i našao smisao života. Ostao je da se druži sa starim prijateljima, izlazi sa društvom u kafiće, čita knjige, vozi kola, priprema hranu. Moguće krize ovaj mlad i naočit momak predupređuje aktivnostima u sportu.
Na republičkom takmičenju u atletici za invalide prošle godine Goran je osvojio tri medalje.
- Tri medalje, bronzane za bacanje kugle i koplja, zlatna za trku na 100 metara dale su mi krila. Sport sam oduvek voleo i kao srednjoškolac dve godine sam igrao košaraku za tadašnji apatinski klub Aluplast. Sport je za mene bio nezamenljiva rekreacija, a sada je postao sastavni deo života i zdravlja - priča Goran, dok nam kuva kafu.
Klub za invalidna lica Vojvodina je postao drugi Goranov dom. Od kluba je dobio opremu, trenerke, patike, sprave za vežbanje. Nema još svoja kolica za igru.
- Problem je što takva kolica koštaju 4.000 evra i naručuju se u inostranstvu gde se prave posebno za svaku osobu, zavisno od fizičkog izgleda i potreba, košarkaša. Ja trenutno koristim kolica klubskog kolege koji je povređen - kaže Goran, sa oduševljenjem pričajući o nedavnom turniru invalidnih lica u košarci, gde je igrao u timu protiv Maribora, Sarajeva i jednog kluba iz austrijskog Salcburga.
Mećutim, u međuvremenu, zahvaljujući humanitarnoj pomoći Nikole-Lile Kalinića, koji živi i radi u Norveškoj, ovih dana dobio je skoro nova, adekvatna kolica.
- Nikola me zvao da mi pokloni nova kolica, koja su laganija za vožnju, lakša za sklapanje i koja će mi mnogo pomoći u sportskim aktivnostima - veli Goran.

PODRŠKA
NE KRIJE da mu je podrška predsednika kluba Aleksandra Jovanovića i državne selektorke Vere Đurišković značajna i da je od momka koji pre tri meseca nije mogao dobaciti loptu iz kolica do koša postao kandidat za reprezentativca koga očekuje utakmica u Segedinu i na leto pripreme za reprezentaciju u Izmiru.
- Nadam se da ću ispuniti očekivanja državnog selektora i da ću se sa iskusnijim klubskim drugarima naći u reprezentaciji, optimista je ovaj mladi Apatinac.

STIPENDIJA
KOŠARKAŠ u kolicima za tri treninga nedeljno u Novom Sadu samo za gorivo od Apatina potroši 15.000 mesečno, što njegova penzija ne može da pokrije. Tražio je sportsku stipendiju koju opština praktikuje.
- Ne mogu da se popnem do opštine u kolicima zbog stepenica. Ne znam da li me ljudi znaju i da li je moja molba rešavana. Ja bih u svakom slučaju kao košarkaš promovisao moj rodni grad Apatin - kaže Goran, dodajući da u Novi Sad mora da putuje jer je Vojvodina jedini klub u Pokrajini koja ima tim za košarakaše invalide.