BELA CRKVA - Zoran Rašković, novinar po vokaciji, najpoznatiji je belocrkvanski Rom, koji već deset godina vodi upornu borbu za prava svojih sunarodnika u ovom delu Banata. Osnivač je jednosatne emisije na romskom jeziku “Romski san”, koja se svakodnevno emituje na Radiju Bela Crkva. U slobodno vreme piše poeziju, koju je izdao u više publikacija.
Baritonski glas sa frekvencije 94,2 megaherca proslavio je ovog entuzijastu, koji u ovoj banatskoj provinciji predstavlja simbol samoživosti svog, kako kaže, nomadskog naroda.
- Romska redakcija počela je da radi oktobra 1999. godine, kada je emitovano pilot izdanje od tridesetak minuta. Potom je termin emisije produžen na zahtev slušalaca - započinje Rašković, inače dugogodišnji član UNS-a. - Tada smo slušanost merili po broju poziva u toku emisije, a jednom smo slušalicu podigli, čak, 130 puta za samo sat vremena.
“Romski san” je emisija zabavnog, edukativnog i nepolitičkog karaktera, čija je misija da podigne svest mlade ciganske populacije, kako insistiraju da ih zovemo.
- Punih deset godina nagovaram mlade Rome i njihove roditelje da moraju da se upišu u školu, ali ne samo da se upišu, već i da je završe. Dalo je rezultate, jer je to jedini, pravi način da naša populacija izađe iz začaranog kruga, gde važi rečenica “Siromašni smo, jer smo neobrazovani, a neobrazovani, jer smo siromašni” - dodaje Rašković.
Od oko 8.500 Belocrkvana, nešto više od dvesto su Romi. Prošle godine proslavili su 205 godina od kako su se tri romske porodice, kao ključna radna snaga, doselile na periferiju južnobanatske varošice, kod Nere.
- Da bi ušli u grad tih godina Ciganima je trebala posebna dozvola magistrata - objašnjava Zoran. - Ali prošle godine romski san se ostvario, jer je priča o ravnopravnosti i jednakosti konačno zaživela. Sada imamo svog predstavnika u Skupštini Bele Crkve, koji se bori za prava svojih sunarodnika i njihovu egzistenciju.

ROMSKO PISMO
ROMI se nalaze raštrkani po svetu i svuda imaju isti status, manjine. Ali, od 2002. godine imaju i svoje pismo.
- Srbija bi trebalo da se ponosi, jer je prva zemlja u svetu koja je Romima dala slobodu medijskog izražavanja, a jedan srpski lingvista je uradio i standardizaciju romskog jezika, koji se sada koristi u čitavom svetu. Ono što je karakteristično za Rome u Srbiji, jeste da imaju i ćirilicu i latinicu - napominje Rašković.