BOR - Na pola puta između Knjaževca i Pirota, u srcu Stare planine, smestila se Kalna varošica sa oko 2.000 stanovnika. Mesto kao i svako drugo u Srbiji, ali samo ako izuzmemo dvoglave guštere, neobičnu svetlost koja se povremeno pojavljuje, vodu koja zrači, vanzemaljce...
Meštani kažu da nedostaju samo Skali i Molder, pa da sve bude kao u čuvenoj seriji "Dosije iks".
- Svemu je kriv napušteni rudnik uranijuma u Grabovnici, selu šest kilometara udaljenom od Kalne - sedeći na gajbama ispred prodavnice, između dva gutljaja piva, komentariše jedan meštanin. - Ma, izmišljaju ljudi. Ja sa porodicom ovde živim već 50 godina. Do sada nisam primetio da je počela da mi raste treća ruka ili druga glava.
A Kalna je bilo mesto u koje je, po završetku Drugog svetskog rata, među prvima u onoj velikoj Jugoslaviji stigla struja i to upravo zahvaljujući rudnicima urana, koji su otvoreni 1955. godine u Aldinoj reci, pa potom u Mezereji i Grabovnici. Tada je tu živelo - 12 hiljada ljudi!
- Kopao se ovde najčistiji uran, ali niko ne zna koliko je tog metala iskopano i gde je završio - kazuje nam Milutin Božović, iz beogradskog Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih sirovina, koji sada jedini radi u napuštenim rudnicima urana. - Tek, 1966. godine, preko noći je doneta odluka da se rudnik u Grabovnici minira i zatvori. Takva su vremena bila. Pričalo se tada da su Slovenci zamenili uzorke urana, kako bi oni otvorili svoj rudnik u Žirovskom vrhu, ali i da je ovaj kraj platio ceh zbog toga što je Tito uklonio Aleksandra Rankovića sa vlasti.
Božović podvlači da su od tada počele priče o skladištenju nuklearnog otpada u Grabovnici, a nisu prestale ni sada, četiri decenija kasnije. U međuvremenu, stanovništvo je sa tog područja, koje je preko noći osiromašilo, emigriralo u druge krajeve, što je kompletnu sliku učinilo još sivljom i "plodnijom" za neverovatne priče.
- Istina je da su iz Splita, sredinom 70-tih godina prošlog veka, u Kragujevac terani kamioni sa sonom kiselinom, od koje se pravila komponenta za pranje hladnjaka u vozilima - nastavlja Božović. - Tako kamion dođe u Grabovnicu, gde je tovar trebalo da se pretače u burad. To su radili ljudi u skafanderima, zbog čega se i rodila priča o vanzemaljcima i skladištenju nuklearnog otpada.
Pre dve godine, iz napuštenog rudnika uranijuma počela je da curi voda, za koju su meštani okolnih naselja odmah posumnjali da je radioaktivna. Božović je tada u Knjaževcu zamalo izbegao batine.
- Opkolila me grupa ljudi i srdito počela da me ispituje - koliko para primam za to što im decu trujem - nemoćno širi ruke Božović. - E, to se sve dešava zato što ne poštujemo sebe. Grabovnica bi trebalo da bude spomenik srpskoj pameti, jer je ovde, kao nigde drugde u svetu, izdvajan najčistiji uran, a mi od toga pravimo strašilo. Pa, u Kalni je ljudski vek oko 80 godina. Ne mislite, valjda, da je i to posledica zračenja...

NALAZIŠTE URANA
BOŽOVIĆ naglašava da je na više lokacija na Staroj planini detektovano prisustvo urana, ali i drugih metala. Ima, veli, i istraživanja na tim lokacijama, ali ovde niko ne zna za čim geolozi, zapravo, tragaju. Zna samo da su neke inostrane kompanije tražile da im se dozvoli da ovde otvore rudnike, ali im to nije dozvoljeno.

BEZOPASNO ZRAČENJE
ISPITIVANJA koja se ovde povremeno obavljaju, pokazala su prisustvo "alfa" i "beta" zračenja koja su bezopasna, dok "gama" zračenje, od kojeg nema zaštite, nikada nije detektovano - ističe Božović. - Uz to, ovde je zabeležena radioaktivnost od 2,9 fona, dok je ona, primera radi, u Zaječaru i Knjaževcu, dva puta veća.