Blagotvorna žuta voda

ZMAJEVO - U Zmajevo su već počeli da stižu ljudi iz raznih krajeva naše zemlje da bi pili lekovitu sumpornu žutu vodu koja, kako je i zvanično utvrđeno,
naročito pomaže onima što pate od stomačnih oboljenja. Međutim, status ovog lekovitog izvorišta i dalje je neregulisan, mada su svojevremeno stranci bili spremni da ulože novac i ovde naprave banju, koja bi, kazivale su sve računice, bila i te kako profitabilna.
Zmajevačka sumporna žuta voda zvanično još se ne tretira kao lek, ali su u tom smislu ipak učinjeni neki koraci. Voda je balneološki odavno analizirana i ustanovljena su njena lekovita svojstva, ne samo kada su u pitanju stomačna oboljenja, već i mnoge druge bolesti, razni oblici reumatizma, neuralgije i ginekoloških oboljenja.
Za lekovito svojstvo zmajevačke termalne vode čulo se i van granica naše zemlje, pa su za izgradnju banje bili zainteresovani Nemci, Finci i Holanđani, koji su nudili da finansiraju njenu izgradnju, da je potom izvesno vreme koriste, a zatim prepuste Zmajevčanima. Rečeno je tada da je ova žuta voda tečno zlato koje otiče u beznađe. Nažalost, sve je ostalo samo na dobrim željama potencijalnih investitora, s obzirom na to da tadašnje lokalne i pokrajinske vlasti nisu imale dovoljno sluha za takav poduhvat.
Još 1997. godine mladi arhitekta Aleksandar Saša Minjković, rođen u ovom mestu vrbaske opštine, uz pomoć tima stručnjaka sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, uradio je projekat za izgradnju banje. Prema tom projektu, banjsko lečilište moglo bi da se izgradi na jednoj od tri lokacije - na kompleksu sportskog centra prema Ravnom Selu, na izlazu iz Zmajeva prema Sirigu, kod autoputa, ili u samom centru sela, što se smatra najlogičnijim, budući da je upravo tu nekada i postojalo lečilište.
Okosnicu buduće banje činio bi hotel sa velikim rekreacionim i banjskim kompleksom, koji bi obuhvatao dva zatvorena bazena i razne sadržaje prilagođene rehabilitaciji i lečenju, sa kadama i lekarskim ordinacijama, salama za rekreaciju i fizikalnu terapiju.
Zmajevačka termalna žuta voda, izvire na 369 metara dubine, a izdašnost bunara je 1,5 litar u sekundi i oko devet zapreminskih metara. Zdrava je za piće, bez mirisa je i ima vrlo prijatan ukus. Spada u grupu alkalnih slabo murijatičnih bromno-jodnih voda.

PROVERENO LEČILIŠTE
U OVOM mestu vrbaske opštine 1914. godine iskopan je prvi bunar velike dubine, a zbog boje vode koja iz njega izvire nazvan - “žuta voda”. Od tog doba ova voda, čiji arteski bunar i danas postoji u centru sela, neprestano curi i otiče u rečicu Jegričku. Ovde je nekada postojalo i banjsko lečilište u vidu narodnog kupatila, sa pet-šest kada i uvek je bilo puno gostiju. Vremešniji Zmajevčani pamte da su na terapiju dolazili ljudi u invalidskim kolicima i na štakama, da bi posle nekoliko nedelja banjanja odlazili na svojim nogama, bez ikakvih pomagala.