Grci mekoga srca

DA SE zbog teških ljudskih sudbina nekada mogu prekršiti i stroga vojnička pravila, primer su pripadnici grčkog Kfor-a u vojnoj bazi kraj Uroševca. Svoju ljudskost i humanost Grci su dokazali time što su u svojoj bolnici zbrinuli tri bespomoćne žene: sestre Santipu i Lili Nikolić i njihovu majku Danijelu.
Šesti kilometar magistralnog puta Priština-Skoplje. Mnogobrojni montažni objekti na prostranoj poljani čine kompleksnu celinu. Baza „Rigas-Cereos“, s kontrolnim punktom na ulazu, ograđena je bodljikavom žicom. Pravilo je da je civilima ulazak u vojne objekte Kfor-a zabranjen. Ipak, poseta ženama iz Uroševca dozvoljena je uz njihovo odobrenje.
- Ovde smo od 17. marta 2004. godine. Iako su Albanci zatirali tragove srpstva u gradu, nismo želele da napustimo svoj dom. Gotovo nasilno, iz kuće su nas izvukli američki pripadnici Kfor-a, jer su, navodno, brinuli za našu bezbednost -pričala je, po dolasku u bazu, Santipa Nikolić.
Opterećena teškom prošlošću i neizvesnom budućnošću, vidno zabrinuta, dočekala je grupu novinara u jednoj od soba vojne bolnice u sedištu baze. Prostorija s vojničkim ležajevima, ormarima i komodama odiše čistoćom. Dnevna svetlost obasjava ikone, postavljene na zidu iznad kreveta. Ikone su im poklonili vojnici. Sestrama su darovali ikonu sv. Nikole koga slave kao svoju krsnu slavu, dok su majci poklonili ikonu Majke Božje. Želeli su da joj umanje tugu za spaljenom ikonom svete Bogorodice, stare 450 godina, koju je čuvala u svojoj kući u Uroševcu.
- Vojnici nas paze odlično. Osim hrane i lekova, pružaju nam i potrebnu medicinsku pomoć - ležeći na krevetu pored prozora pričala je druga sestra, Lili, nekada novinar ljubljanskog „Dela“. Od posledica saobraćajne nesreće, poslednjih petnaestak godina vezana je za invalidska kolica, a od 17. marta ne ustaje iz postelje.
- Dok su nas vojnici izvlačili iz dvorišta, pomahnitali Albanci gađali su nas kamenicama. Od siline udaraca Lili su polomili koleno. Iako u prvi mah nije osećala bolove, jer joj je donji deo tela paralizovan, rana se širila. Vojnici su je vodili na dve operacije u Solun, ali bez uspeha - pojašnjava Santipa sestrine muke.
Na susednom krevetu, bez reči i grimasa, sedi majka Danijela, bivša dizajnerka iz Ljubljane. Tiho i dostojanstveno, povremeno pita da li su gosti, koje ne može da vidi jer je poodavno slepa, posluženi.
Ipak, posle dužeg razgovora kaže da joj je najteže kada noću začuje jecaje nepokretne kćeri. Zakazanu operaciju očiju koju je sprečilo bombardovanje, a potom i izolacija, nesrećna žena više i ne spominje.
- Ne znamo šta bi bilo sa nama da nije Grka - pitaju se sestre.
Pogotovu što se za njihovu tešku sudbinu više niko ne interesuje. Bliže rodbine nemaju, a retki su i humanitarci koji ih obilaze. Predstavnici Srba iz pokrajine kao da ne mare za njih, a u Srbiji je malo kome poznata njihova sudbina.
- Sudbina ovih žena potresla je ne samo mene, već i jednu Amerikanku i Norvežanina zadužene za ljudska prava na Kosmetu. Svoju situaciju podnose dostojanstveno. Ne žele nikoga da mole za pomoć, čak ne žele ni da primaju posete. Jedina želja im je da se vrate tamo gde su živele, mada su svesne da im je kuća spaljena. Na tom mestu, u gotovo strogom centru grada, bespravno su podignute tri zgrade, tako da je mala verovatnoća da će ikada ostvariti pravo na svoju uzurpiranu imovinu - potvrdio je Ivan Radić, lekar iz Uroševca, koji je nedavno posetio tri žene u grčkoj bazi.
Razumevanje za tri bespomoćne i bolesne žene imaju samo grčki vojnici Kfor-a koji su im pružili pomoć i utočište.
Iako ne razumeju priču, izrazi na licima prisutnih grčkih vojnika odaju da shvataju nevolje ovih žena. Štiteći njih i sami dolaze u sukob s pripadnicima američkog Kfor-a, koji ih ubeđuju da u vojnim bazama nije mesto civilima.
Ipak, Grci se pravdaju da su žene kojima je medicinska pomoć zaista neophodna smeštene u vojnoj bolnici.


SVE ODNETO
PRILIKOM jednog od napada, 1999. godine, tri žene su ostale i bez dokumenata koje su im Albanci spalili, a pokućstvo opljačkali. Tada su ih tukli do iznemoglosti. Posle jednomesečnih muka i gladi, obratile su se Kforu. Grčki vojnici su im, i tada, pritekli u pomoć.


BEZ REŠENJA
- OBRAĆAO sam se svim nadležnim institucijama i predstavnicima Unmika-a da pronađu rešenje i pomognu ovim ženama. Međutim, odgovora još nema - ispričao je svojevremeno novinarima kapetan baze kojem je na vojnoj uniformi pisalo prezime Kalinis.