Krstajić predvodi mlađi talas trenera na SP

AKO Nemačka na čelu sa Joakimom Levom ne odbrani titulu, na listu trenerskih besmrtnika sa titulom prvaka sveta biće upisano novo ime u Rusiji 2018. Strateg "pancera" je 2014. ispunio najveći san svakog trenera, a ostali stručnjaci sa više ili manje realne podloge maštaju o takvom dostignuću.

Najstariji među selektorima je Urugvajac Oskar Tabarez, koji je u martu proslavio 71. rođendan, a najbliži mu je Argentinac na klupi Kolumbije Hoze Pekerman sa 68 godina. Ove dve južnoameričke selekcije se uzdaju u iskustvo, a Srbija, Belgija i Senegal u mladost. Najmlađeg vođu ima afrička reprezentacija - Alijua Sisea, koji je rođen 1976. godine. Sledi Španac na čelu "crvenih đavola" Roberto Martinez (jul 1974), dok "bronza" pripada našem Mladenu Krstajiću (mart 1974).

Selektor Srbije spada u grupu od četiri trenera koji su spletom okolnosti dobili priliku da pokažu znanje na prestižnom turniru, jer nisu vodili timove kroz kvalifikacije. Krstajić je nasledio Slavoljuba Muslina, kada je viza već bila izvađena, kao i Akira Nišino u Japanu Vahida Halilhodžića, Bert van Marvijk u Australiji Angea Postekoglua i Huan Antonio Pici u Saudijskoj Arabiji Horhea Fosatija.

Saudijci su poseban slučaj, jer su sa Van Marvijkom uspešno okončali kvalifikacije, ali su ga smenili, a zatim su angažovali Fosatija, koji je dobio otkaz nakon samo tri meča. Igrom sudbine, na klupu je seo treći čovek Pici, koji je u južnoameričkoj zoni kvalifikacija doživeo neuspeh sa Čileom. Izgleda da je Argentincu sa španskim državljanstvom odlazak na SP 2018. bio suđen. Koliko je Pici srećan, toliko je Halilhodžić baksuzan, budući da se i 2010. izborio za plasman na Mundijal sa Obalom Slonovače, i takođe pre turnira ostao bez posla.

Ukupno 12 saveza je odlučilo da poverenje ukaže strancima, od kojih su samo dva iz Evrope - Belgiju vodi Španac Martinez, a Dansku Norvežanin Age Hareide.

Najmanje vremena zajedno su proveli Nišino sa japanskim fudbalerima (od aprila 2018), Krstajić sa "orlovima" i Van Marvijk sa Australijancima (obojica od januara ove godine).

Svi selektori dolaze sa ogromnim motivima, ali najjači možda imaju Lev i Dešan. Nemac ima priliku da postane drugi trener sa dve svetske titule, posle Italijana Vitorija Poca (1934, 1938), dok Francuz želi stopama Zagala i Bekenbauera, koji su slavili i kao igrači i kao selektori.

ZUBAR HALGRIMSON VODIO I ŽENE

SELEKTOR Islanda Halgrimson je po zanimanju zubar, i dok nije postao selektor radio je redovno u ordinaciji u svom rodnom selu. Čak i kada je preuzeo nacionali tim, u početnom periodu je sedeo na dve stolice, i tek 2016. se potpuno posvetio fudbalu. Interesantno je i da je tri godine radio kao trener ženskog tima IBV Vestmanejar, u kome je vodio i muškarce šest sezona.

GODIŠNjE PLATE

1. Joakim Lev (Nemačka) 3,85

2. Tite (Brazil) 3,5

3. Didije Dešan (Francuska) 3,5

4. Žulen Lopetegi (Španija) 3

5. Stanislav Čerčesov (Rusija) 2,6

6. Fernando Santoš (Portugalija) 2,2

7. Karlos Keiroš (Iran) 2

8. Garet Sautgejt (Engleska) 2

9. Horhe Sampaoli (Argentina) 1,8

10. Oskar Tabarez (Urugvaj) 1,7

11. Ektor Kuper (Egipat) 1,5

12. Hose Pekerman (Kolumbija) 1,5

13. Huan Antonio Pici (S. Arabija) 1,44

14. Bert van Marvijk (Australija) 1,25

15. Rikardo Gareka (Peru) 1,15

16. Huan Karlos Osorio (Meksiko) 1,05

17. Age Hareide (Danska) 1

18. Akira Nišino (Japan) 1

19. Roberto Martinez (Belgija) 1

20. Vladimir Petković (Švajcarska) 0,85

21. Erve Renar (Maroko) 0,78

22. Hejmir Halgrimson (Island) 0,7

23. Zlatko Dalić (Hrvatska) 0,55

24. Gernot Ror (Nigerija) 0,5

25. Jane Anderson (Švedska) 0,45

26. Šin Tae Jong (Južna Koreja) 0,45

27. Ernan Dario Gomez (Panama) 0,4

28. Nabil Malul (Tunis) 0,35

29. Oskar Ramirez (Kostarika) 0,35

30. Mladen Krstajić (Srbija) 0,30

31. Adam Navalka (Poljska) 0,27

32. Aliju Sise (Senegal) 0,2