Kićanović: Srbija ima budućnost

Neuspeh seniorske reprezentacije Srbije na Evropskom šampionatu u Litvaniji, ni u predvečerje klupskih sezona, ne silazi sa dnevnog reda. Posebno što je aktuelizovano i pitanje nastavka saradnje sa selektorom Dušanom Ivkovićem, čije ugovorne obaveze do sledećeg leta, u situaciji kada je učešće na Olimpijskim igrama pusta želja, (ne)očekivano dolaze pod lupu. Istina, plavi će imati da se “zabavljaju” sa kvalifikacijama za Evrobasket 2013, ali, da li će se takve akcije poklopiti sa željom, ambicijama poznatog stručnjaka, ali i rukovodečeg aparata KSS, pre svih, predsednika Dragana Đilasa.

Status kouča bi trebalo da bude poznat ovih dana, kao i stručna analiza, izveštaj, koji je uobičajen u ovakvim prilikama.

To ne smanjuje interes za tužnu priču nacionalnog tima, generacije koja je vratila veru i srpsku košarku u respektabilni deo Starog kontinenta. I, kada se očekivalo da posle dve završnice ( EP 2009. i SP 2010.) velikih takmičenja, u jednoj od kojih je osvojeno i srebro, niz bude nastavljen i u baltičkoj republici, loš rezultat. Ne samo da je nestao olimpisjki san, već se uvukla sumnja u mogućnosti tima, neizvesna budućnost je opet postala basket realnost.

Čak i Dragan Kićanović, koji je prošle godine gledao uživo plave u polufinalnom duelu SP u Istanbulu, kada je postao član evropske Kuće slavnih, priznaje pomešano osećanje posle raspleta u Litvaniji.

- Nije jednostavno za objašnjenje, na sve može da se gleda iz različitih uglova. Iskreno, ne volim da pričam u ovakvim situacijama, jer me sve podseća na naknadnu pamet - uzdržana je srpska legenda, nekadašnji predsednik nacionalnog olimpijskog komiteta, ministar sporta..., teško je pobrojati sve njegove funkcije na kojima je bio uspešan kao i na parketu.

Ako se fokusira “goli” rezultat, osmo mesto nacionalnog tima na kvalifikacionom takmičenju za London 2012. ostavlja prilično loš utisak bez obzira na nikada jaču konkurenciju. Ali, naš sagovornik, koji u reprezentativnoj arhivi ima evropska, svetska i, olimpijsko zlato, podvlači:

- Nikoga ne želim da pravdam, iako je Duda Ivković, moj veliki prijatelj, a ovi njegovi “klinci” su mi mnogo dragi. Međutim, baš me interesuje kako bi neko od favorita iz Litvanije izgledao bez kvarteta reprezentativaca. Povrede Rašića, Tepića, pa i Bjelica je otišao rovit, a tek odsustvo Veličkovića. Jedino je “onaj odozgo” mogao da nas pogleda, pa da toliki pehovi prođu bez posledica. Onda, ovaj tim je, koliko se sećam, i na poslednjem EP bio jedan od najmlađih. Pa se baš takvoj ekipi “desi” onaj nesrećni poraz od Francuske, kada je Srbija odlično igrala. Ne može da ne poremeti Savanovića, jer je ulog (OI) bio ogroman.

Dragan Kićanović ne voli da se bavi potencijalnom formom.

- Lako je sada da konstatujemo “šta bi bilo, da je bilo”, to se, pre svega, odnosi na kompletan sastav. Nije potrebno ni da se “pametuje”. Treba dići glavu i nastaviti - poručio je za „Sport“ jedan od najboljih košarkaša evrope svih vremena.

PRIMARNO OSEĆANJEKada priča o najboljem nacionalnom timu, Kićanović ne sagledava samo igre u Litavniji...
- Kada je ova generacija krenula sa Ivkovićem, posle kvalifikacija 2008. dopalo mi se kako igraju. Bilo je lepo za oko i, korisno za rezultat. Zbog toga sam srećan čovek, kao i zbog svih tih momaka koji se celo leto pripremaju. Pa nisu se ni letos spremali da budu osmi, ali desilo se... Lično ne gubim veru, ni u njih, ni u našu košarku. Mada, neće biti lako.
MALO O TEODOSIĆUKića retko javno hvali, kod njega mora “debelo” da se zasluži.
- Razumem razočaranost ljudi, jer, u Srbiji se mnogo voli košarka, uprkos slabom plasmanu u Litvaniji. Imamo dobar tim, iskusnog selektora i, čudo zvano Miloš Teodosić. A sve to bi trebalo negovati... U životu i sportu, uvek tako ide “gore, dole”...