Trifunović i Jevtić rade kao singerice!

MILOŠ Trifunović i Aleksandar Jevtić pre godinu dana bili su starteri u Crvenoj zvezdi, zbog velikih očekivanja, a ipak skromnog golgeterskog salda, napustili su „Marakanu“ i - eksplodirali u novim sredinama.

Trifunović je još zimus pojačao uzbekistanski Bunjodkor i sa 13 golova u 16 mečeva daleko je najbolji strelac lige, dok Jevtić ima briljantan skor u kineskom Jangsu - šest golova na šest utakmica!

Šta je razlog tome? Pogrešna procena struke Crvene zvezde, nedovoljno dobro uklapanje igrača ili samo slučajnost? Rekli bismo - srpska salata, sa mnogobrojnim sastojcima.

Trifunović i Jevtić su klasični špicevi, koji se najbolje snalaze u igri sa dva napadača, što pokazuju u novim klubovima. Trifunović bolje igra glavom i kad je bliže golu, dok Jevtiću treba prostor i dobra „devetka“, koja ume da na leđima izdrži dva protivnička štopera. Obojica su u crveno-belom dresu kod Petrovića, Dostanića, Kristića, posebno kod Prosinečkog, igrali na krilnim pozicijama, odlikovale su ih oscilacije u igri i neefikasnost.

Trifunović je još zimus otišao na pozajmicu u Uzbekistan i do sada je u svim takmičenjima postigao dvadesetak golova, tri puta više nego za godinu dana na „Marakani“. On bi trebalo da se vrati u Zvezdu u januaru, ali na sajtu Bunjodkora ističu da klub želi da ga potpuno otkupi od Beograđana. Na potezu je uprava crveno-belih.

Jevtić je pre dve sezone bio najefikasniji strelac crveno-belih, ali su ga promašaji protiv Slovana bacili u zaborav i na tribine. Prosinečki ga je vratio u život, koristio po krilu, ali ga nije video u perspektivi. Odlazak u Kinu kod trenera Dragomira Okuke bio je pun pogodak, Jevtić igra u napadačkom tandemu sa Rumunom Danelačeom i trese mreže bez greške, skoro pa je stigao po učinku Klea.

Obojica poseduju kvalitet, jer da nije tako ne bi igrali tako dobro u novim klubovima. Ali, s druge strane, psihologija im nije bila jača strana. Nisu mogli da podnesu breme turbulencija u Zvezdi, teško su izdržavali situacije da u subotu igraju, a da su u sredu na klupi ili čak na tribinama. To nepoverenje i stalni pritisak bio im je i veći problem nego neadekvatna pozicija u timu.