Bajković: Istetoviraću samo još Robija

Kada je pre sedam godina jedan mali na preporuku stigao sa Cetinjau epicentar fudbalskih zbivanja, uCrvenu zvezdu, sve je bilo kao u pričama iz snova. Ostvareni su dečački snovi, ceo svet je bio njegov, ali kada je euforija prošla, ostale su glavobolje i misli koje su češće naginjale mračnim nego svetlim tonovima.

Bobanu Bajkovićuniko nikada nije sporio klasu, ali su ga uvek pratili komentari – „To je Bajko, nikada se neće uozbiljiti“. Menjali su se treneri u Zvezdi, menjao je i on sredine u kojima se borio za mesto pod suncem kao pozajmljen igrač, ali se nekako oduvek znalo da za njega nema mesta na gol liniji Crvene zvezde. Sve dok dirigentska palica nije stigla u ruke Roberta Prosinečkog, piše „Sport“.

-Mogao bih i knjigu da napišem o tome šta mi se sve dešavalo za ovih sedam godina. Došao sam na probu kodSlavoljuba Muslina i tadašnjeg trenera golmana Aleksandra Stojanovića. Oni su najzaslužniji što sam stigao u Zvezdu, ali sve što se kasnije dešavalo do dolaska Roberta Prosinečkog bilo je daleko od onoga što sam zamišljao.

Bajković je od starta obeležen kao problematičan i neko kome je noćni život preči od profesionalnih obaveza. On kaže da ne beži od toga što je bio i šta je radio, ali da to nikako nije smelo da predstavlja nepremostivu prepreku.

-I dan danas mislim da je u meni najmanja krivica za to što sam stalno bio u drugom i trećem planu. Mogao sam uveče da radim šta hoću, ali se zato nikada nije događalo da na treningu negde zapnem i ne odradim maksimalno sve što je trener tražio od mene. Mnogo sportista izlazi, nisam jedini. Pa zar je to toliki greh? Posebno nije lako kada radiš maksimalno, a znaš da si osmi golman. Pa šta ti drugo preostaje nego da nađeš izduvni ventil...

Mnogi kojima je crveno-belo na srcu, Roberta Prosinečkog su posle samo dva, tri meseca rada sa ekipom doživeli kao Mesiju za ekipu iz Ljutice Bogdana. Za Bobana Bajkovića on to definitivno jeste.

-Robiju ću da budem večito zahvalan. Od ovdašnjih trenera jedino mi je Aleksandar Jankovićdao priliku na pet utakmica, ostali me nisu videli. Verovatno se to ne bi promenilo da je zimus neko drugi umesto Prosinečkog došao na klupu. Jednostavno, svi su išli onim rezonom da je bolje da ne rizikuju sa Bajkovićem.

Legendarni as generacije iz Barija je stisnuo petlju i prihvatio rizik.

-Smirio sam se kao bubica. Nema šanse da bih više radio ono što me je do sada pratilo kroz karijeru. Robi se prema svima postavio kao drugar, ali i kao veliki autoritet. Mene i Lazovića je recimo potpuno vratio u život, nigde nas nije bilo. Uz njega, veliku zahvalnost za moj povratak na gol dugujem treneru golmana Srđanu Maksimoviću, koji zna da mi je potrebnija psihička priprema i razgovor, nego rad na terenu. Mislim da se zbog toga i ne vidi na terenu da sam dugo pauzirao. Zahvalan sam Robiju neverovatno mnogo i mislim da mu vraćam na najbolji mogući način.

Bajkovićevo telo krasi preko deset tetovaža. Kako reče tu „knjigu“ je zatvorio, ali spreman je da napravi jedan izuzetak.

-Obećao sam majci da neću više da se tetoviram. A i počelo je da me boli kada to radim. Ipak, ako, da kucnem u drvo, sve bude išlo kako treba u Zvezdi istetoviraću još lik Roberta Prosinečkog – u svom stilu je završio priču prvi čuvar mreže crveno-belih.

INTERESOVANjA VAN TERENADa je Boban Bajković potpuno atipična figura u srpskom fudbalu svedoči i sledeći podatak. Upitan da prokomentariše evropski fudbal, Ligu šampiona kratko je odgovorio.