FINALE Kupa evropskih šampiona, 29. maj 1991. na stadionu „Sveti Nikola“ u Bariju. Poslednja serija penala. Oči u oči Darko Pančev i golman Olimpika Olmeta. Zalet, udarac i...

Ostalo je istorija. Istorija koje će se „zvezdaši“ sa ponosom sećati do kraja života.

 Narednog meseca navršava se 20 godina od istorijskog uspeha Crvene zvezde. Najbolji strelac šampionske generacije, koji je igrao za crveno-bele četiri sezone, od 1988. do 1992. - i dalje je u srcima navijača najtrofejnijeg srpskog kluba.

Sve što je znao u fudbalu, bilo je da postigne gol, a zbog toga je ova igra najpopularnija na svetu. Postizao je lepe i ružne golove, desnom i levom nogom, glavom, rukom (protiv Hajduka 1991), kolenom, petom, pa čak i zadnjicom (kada je skočio da blokira loptu, koju je ispucao igrač Sarajeva 1990.), iz penala, slobodnih udaraca... Jednostavno, davao je golove na sve moguće načine. To što nije umeo da dribla, vodi loptu, da uklizava i to što je, po sopstvenom priznanju, odbrambene igrače „viđao“ samo na treningu, to su mu navijači opraštali.

UMALO DA ZAVRŠI U PARTIZANU

Malo je poznato da Darko Pančev 1988. godine, kada je odlazio iz skopskog Vardara, umalo nije završio u Partizanu. - Istina, bilo je ozbiljnih kontakata sa čelnicima Partizana. Ipak, Zvezda je bila brža, izdašnija i konkretnija i odlučio sam se za drugu stranu Topčiderskog brda i nisam pogrešio. Zvezda je i dalje moje nebo - zaključuje „Kobra“.


 - Istina je, nisam bio posebno atraktivan. Uvek mi je u mislima bilo samo kako da postignem pogodak, na koji način, nije ni bitno. Imao sam pored sebe igrače koji su me „hranili“ loptama i brinuli se da Zvezda igra lepo. Moje je bilo da dajem golove i ja sam to činio – priča za „Sport“ Darko Pančev (45), legendarna „Kobra“, koji je taj nadimak dobio zbog munjevite brzine, posebno u protivničkom šesnaestercu.

Crvena zvezda će 29. maja proslaviti 20 godina od istorijskog uspeha u Bariju. Kako sa ove vremenske distance gledate na to što je vaša generacija postigla?

- Ne mogu da verujem da je prošlo 20 godina. Kao da je juče bilo. Olmeta i ja, moj šut po sredini gola, slavlje po povratku na „Marakani“, često su mi te slike pred očima. Tada nismo ni bili svesni šta smo uradili, kakav smo uspeh postigli. Mislim da smo svi verovali da će Zvezda ponoviti Bari. Na žalost, do sada nije.

Šta ste pomislili kada ste postavili loptu na belu tačku, da li ste unapred odredili gde ćete da šutirate?

- Bilo je po onoj narodnoj „ili sam pukovnik, ili pokojnik“. Pogledao sam u nebo i pomislio „Bože, pomozi mi još samo ovaj put“ i - pomogao mi je. Ne smem ni da zamislim šta bi se dogodilo da sam promašio. Nisam unapred odredio stranu. Čekao sam da vidim gde će Olmeta da krene. Kada sam video da se ne miče, „zveknuo“ sam svom snagom iznad njegove glave i ostalo ste videli. Nikada nisam imao tremu, ali tada su mi se noge odsekle.

Crvena zvezda je danas miljama daleko od uspeha u Bariju. Ono što ste vi uradili, za mnoge generacije, po svoj prilici, ostaće samo san.

- Ratovi, sankcije, teška materijalna situacija, prodaja najboljih igrača... Zamislite šta bi bilo da je moja generacija ostala na okupu još nekoliko godina, ili da je Zvezda mogla da zadrži Stankovića, Vidića i ostale. Danas bismo pričali drugačije. Možda se ne bi popeli na krov Evrope, ali bi sigurno igrali značajnu ulogu. Ubeđen sam, da ako neko može da ponovi taj uspeh, sa ovih prostora je to jedino Zvezda!

NEPRAVDA ISPRAVLJENA 2006.

Zlatnu kopačku, za 34 gola koja je postigao igrajući za Crvenu zvezdu, Darko Pančev je trebalo da primi 1991. godine. Međutim, nagrada mu je uskraćena zbog, navodno, sumnjive serije golova na Kipru. Nepravda je ispravljena 15 godina kasnije, 4. avgusta 2006., kada je delegacija predvođena tadašnjim potpredsednikom UEFA, Mišelom Platinijem i predsednikom Crvene zvezde Draganom Stojkovićem, u Skoplju konačno uručila priznanje.
- Ne želim da komentarišem kontroverze, važno je da sam na kraju, pa makar i 15 godine posle, dobio Zlatnu kopačku. Veliko priznanje za mene, ali i za sve buduće generacije sa ovih prostora - kaže Pančev.


Crveno-beli su se okrenuli drugačijoj politici. Trojica iz vaše generacije su sada na čelnim pozicijama. Vladan Lukić diriguje iz fotelje, a Robert Prosinečki i Slobodan Marović sa klupe?

 - Konačno, sjajan potez. Oni su stvarali istoriju kluba i tu im je mesto. Zvezdom sada duvaju neki drugi vetrovi. Vidi se Robijev pečat. Igra me podseća na onu iz 91. Kratki pasovi, sitan vez na terenu. Robi je uvek bio takav. Imao je poseban šmek, bio je nepredvidiv. To sada pokušava da usadi igračima. Ako ovako nastave, sijaće Zvezda ponovo na evropskom nebu.

 Da li se čujete sa Robertom Prosinečkim?

 - Iskreno, nisam se skoro čuo sa Robijem. Čestitao sam mu kada je postavljen za trenera, a planiram da ga pozovem ovih dana.

 Da li je Vama neko nudio funkciju u Crvenoj zvezdi i da li biste je eventualno prihvatili?

 - Pre izvesnog vremena moje ime se pominjalo u kontekstu tehničkog direktora. Međutim, to je više bila medijska spekulacija, nego istina. Nikada nisam hteo da se ulagujem za mesto u Zvezdi, nisam takav čovek. Ni kada je Džaja bio glavni, neću ni sada kada je Vladan Lukić na čelu kluba. Tu sam da pomognem, kada zatreba, ali da se sam nudim – neću.

Kada smo već kod Dragana Džajića, kako komentarišete njegovo hapšenje?

- Sraman je način na koji je uhapšen. Pred TV kamerama. On je legenda jugoslovenskog fudbala i ne priliči da ga tako lišavaju slobode. Zadužio je Crvenu zvezdu, a da li je kriv... Ne znam i ne ulazim u to. Činjenica je da jedno vreme crveno-beli nisu imali rezultata kada je on bio predsednik, kao što ih nemaju ni sada.

Po vašem mišljenju, zbog čega?

- Sve ovo što se dešavalo u Crvenoj zvezdi, nije slučajnost. Koliko god da ste legenda, navijači ne mogu da imaju beskonačno strpljenje, kada izostaju rezultati. Bez obzira na to da li se zovete Dragan Džajić, Dragan Stojković, ili Darko Pančev. Mislim da Džaja i ostali nisu obratili pažnju na činjenicu da je teško napraviti ekipu, ako svake godine prodaješ igrače. Zvezda je poslednjih godina grešila oko transfera, Partizan je to radio mnogo bolje i pametnije.


LIČNA KARTA

Darko Pančev
Datum i mesto rođenja: 7. septembar 1965. Skoplje Karijera: Vardar, Crvena zvezda, Inter, Lajpcig, Fortuna, Sion
Reprezentacija: SFR Jugoslavija (27 utakmica, 17 golova), Makedonija (6/1) Trofeji i priznanja: sa Crvenom zvezdom osvojio KEŠ (1991.), Intertoto Kup (1991), tri titule šampiona Jugoslavije (1990, 1991, 1992.), Kup Jugoslavije (1990.). Najbolji strelac prvenstva Jugoslavije (1990, 1991. i 1992.), Zlatna kopačka Evrope (1991.)

Zbog čega se niste pojavili prošle godine, kada je Vaša generacija proglašena za „šestu Zvezdinu zvezdu“?

- Mediji su to malo „naduvali“. Imao sam privatnih obaveza i u tom trenutku nisam mogao da dođem u Beograd. Nema nikakve druge pozadine. Jednostavno je tako. Malo mi je zasmetala i čitava ta ujdurma oko izbora. Pominjala su se imena Dejana Stankovića, Nemanje Vidića... Sve su to odlični igrači, ali nisu ostavili dubok trag u klubu da bi dobili taj status.

Na kraju je nađeno kompromisno rešenje: izabrana jecela generacija koja je osvojila Evropu?

- Ma, i to mi je malo... Bilo je manje i više zaslužnih. Uvek sam govorio bez dlake na jeziku i zato slobodno mogu da kažem da smo Dejan Savićević, Robert Prosinečki i ja najzaslužniji za taj uspeh!

Da li ste u kontaktu sa bivšim saigračima iz Crvene zvezde?

- Najviše sa Piksijem. Njega znam od 14. godine i veliki smo prijatelji. Drago mi je da beleži velike uspehe u Japanu, mada se od njega to i očekivalo. Napraviće veliku karijeru, siguran sam.

Sa oreolom „Zlatne kopačke Evrope“ otišli ste u Inter.Ljubiteljima fudbala na prostoru bivše Jugoslavije i dalje nije jasno šta se dogodilo u Milanu?

- Šta se dogodilo? Moje nepristajanje na nepravde i ucene, eto to se dogodilo. Nije mi odgovarala defanzivna igra i odmah sam se sukobio sa tadašnjim trenerom Banjolijem. Za mesto u startnoj postavi, tražili su da se odreknem dela potraživanja od momenta kada sam stigao u Inter. Naravno, na to nisam pristao i usledila je odiseja po Evropi - Švajcarska, Nemačka... Uz to, nisam dovoljno zalečio povredu i povlačenje sa terena bilo je neminovno.

Proglašeni ste i za promašaj decenije u Milanu?

- Mogu da kažem da su za to zaslužni novinari. Isti oni koji su o meni pisali bajke kada sam dolazio.

Bili ste jedan od prvih zagovornika ideje o stvaranju Regionalne lige. Da li ste ostali pri stavu da bi se na taj način fudbal na ovim prostorima podigao na viši nivo?

- I dalje verujem u tu ideju. Srpska i makedonska liga su slabe. Naši timovi čim izađu u Evropu, već na aerodromu gube sa dva gola. Nedostaju nam jaki mečevi, kakvi su nekada bili u bivšoj Jugoslaviji. Pričao sam da to treba da se uradi, pa čak i ako Hrvati, ili neko drugi neće. Nadam se da će to uskoro zaživeti. Vidim da se sve češće šuška o tome.

Čime se danas bavi Darko Pančev?

 - Držim butik sportske opreme i kafić „Devetka“. Zašto se tako zove, stvarno nemam pojma (smeh)...

 Dakle, „digli ste ruke“ od fudbala?

 - Samo privremeno. U Makedoniji, kao i u Srbiji, mnogo je nekvalifikovanih pojedinaca koji su zaseli u fotelji. Kada se to raščisti, vratiću se fudbalu. Posvetio sam se porodičnom životu, aline odustajem od ideje da bivši, uspešni fudbaleri moraju da pomognu da se trenutno, loše stanje u fudbalu prevaziđe – kaže na kraju legenda jugoslovenskog fudbala, zlatni golgeter Darko Pančev.