Ronaldo: Fudbalski genije na vrhuncu moći (2)

POŽAR koji je zapalio u Barseloni tokom devet meseci koliko je podario ovom klubu, Luis Nazario da Lima je ”polio benzinom” u proleće 1997, kada je kulminiralo njegovo nezadovoljstvo zbog propalih pregovora oko revizije ugovora. Uzdignut priznanjem ”FIFA igrač godine”, kao najmlađi laureat ikad, Ronaldo je tražio beneficije i novčanik debeo toliko da bude viši od Gaudijeve Sagrada familije kad se popne na njega.

Nespremni da ispune hirove, Katalonci nisu imali drugi izlaz nego da ispisnicu upakuju s crvenom mašnicom i prihvate 28 miliona dolara koliko je Inter uplatio prema klauzuli slobode brazilskog genija. Ronaldo se poput kameleona adaptirao na italijanski fudbal i u prvoj sezoni pomogao Interu da osvoji Kup UEFA, a u prvenstvu postigao 25 golova na 34 utakmice. Na Apeninima nikad više nije ponovio takvu godinu...

Tokom 1997. i 1998. briljirao je i za Brazil: na 30 mečeva postigao 20 golova i bio britka sablja u rukama Marija Loba Zagala koji je spremao osvajačku armadu dostojnu krune na Svetskom prvenstvu. Rivali su im priznavali trijumf i pre nego što je šampionat počeo. Svi osim - Francuza.

Ronaldo je predvodio tim koji je unosio strah u kosti: Rivaldo, Bebeto, Denilson, Dunga, Karlos - sve bolji od boljeg. Ali, i takva garnitura uspela je da prospe sve u noći 12. jula 1998. u Sen Deniju. Ponižavajućih 3:0 za ”trikolore” otkrili su i šta se dešavalo iza debelih zavesa najveće scene. U centru pažnje - Ronaldo. Prvo su proturane priče o povredi, stomačnim problemima, čak i o padu u kadi noć uoči meča. Plodno tle za misteriju samo je dobilo potporu kad na prvobitnom sastavu tima za finale, 72 minuta pre meča, nije bilo njegovog imena. Pola sata kasnije selektor je revidirao protokol, vratio ”devetku” i - pogrešio. Ronaldo nije bio ni senka najboljeg igrača Mundijala, a Brazil je izgubio tron.

- Izgubili smo Svetsko prvenstvo, ali sam ja osvojio najvredniji trofej - svoj život!

Ovom rečenicom Ronaldo se obratio javnosti posle finala, kada je doktor obelodanio da je fudbaler tokom noći imao konvulziju (nekontrolisano grčenje i opuštanje mišića usled kojeg se celo telo trese). Šta se sve dešavalo iza vrata hotelske sobe ispričao je Ronaldov cimer Roberto Karlos.

- Ronaldo je bio uplašen zbog finala. Osećao je toliki pritisak da nije mogao da zaspi, ni da zaustavi suze. Oko četiri izjutra dobio je napad i otrčao sam po lekara.

Kao da je taj lom označio početak nevolja. Povratak u Italiju doneo je nove golove, ali i seriju povreda koje su Ronaldu dopustile da odigra samo 19 mečeva te sezone. Ispostavilo se - tek uvertira za turobnu jesen 1999. godine.

U PETAK: KARIJERA PUKLA PREKO KOLENA