Ronaldo: Putovanje jednog fenomena (1)

FUDBALU je dao mnogo, ali uvek će mišljenja biti podeljena: od onih koji veruju da je pružio više od svih, do onih čiji sud tvrdi da je mogao i morao da bude još bolji i još veći. Postignuto mu nikada, i niko, ne može osporiti. Bio je prvak sveta, najbolji fudbaler planete, golgeter i virtuoz, miljenik i izdajnik... U igračku biografiju stalo je da je odigrao 620 zvaničnih utakmica za Kruzeiro, PSV, Barselonu, Milan, Real, Inter i Korintijans, tresući mreže rivala veličanstvenih 420 puta pre nego što je 14. februara 2011. godine, sa suzama u očima, obznanio celom svetu da je njegova turbulentna karijera, obeležena majstorstvom i povredama, usponima i padovima, venčanjima i razvodima, definitivno stavljena na police prošlosti.

Luis Nazario da Lima, za sve koji od fudbala i za fudbal žive, zauvek će ostati - Ronaldo, Fenomen, Zuba, Debeljko... Ali, za njegove najbliže bio je, i ponovo je - Dadado. Nadimak koji mu je nadenula majka Sonja, a prihvatili drugari iz detinjstva s kojima je od jutra do mraka jurcao za loptom na prašnjavim ulicama Rija, Ronaldo je odbacio jednog jutra, leta 1992.

- Ustao je iz kreveta i kada sam ga pozvala na doručak, stao je pred mene i rekao: “Od danas sam samo Ronaldo! Ja ću biti poznat fudbaler i tako će mi klicati navijači s tribina” - prisećala se Sonja dos Santos Barata u danima kada je njen najmlađi sin uzleteo u fudbalsku orbitu.

Simbolično, rastanak s dečačkim nadimkom označio je početak Ronaldovog igračkog sazrevanja, kada je bogomdani talenat počeo da dobija odraz u svetu profesionalnog fudbala. Iz malenog lokalnog kluba Sao Kristovao zakoračio je na prag slavnog Kruzeira i za samo 14 utakmica tokom 1993. skrenuo pažnju golovima (čak 12), driblinzima i asistencijama. Ko je u Flamengu, klubu Ronaldovih dečačkih snova, tada platio ceh za procenu da “mali nije za njih”, pitanje je bez odgovora.

Ali, zato su u Ajndhovenu i te kako dobro znali da prepoznaju dragulj. Posle Mundijala 1994. u SAD, na kojem je 17-godišnji Fenomen bio član šampionske ekipe Brazila, iako nije odigrao ni minut, Holanđani su pametno uložili novac i na evropsko tlo doveli umetnika kakav se retko rađa.

Prva sezona jedva punoletnog Brazilca obeležena je sa neverovatnih 30 postignutih golova, i tada je već svako dete na svetu znalo za Ronalda. Svako ko se iole razumeo u fudbalske prilike, znao je da se čudesni golgeter neće dugo zadržati u Holandiji i da ga vrlo brzo očekuju neki novi, veliki izazovi. Međutim, još nešto je tada moglo da se nasluti... Problemi s kolenom odvojili su mladog asa od terena skoro celu drugu sezonu u PSV, a kasnije se ispostavilo i da su umnogome odredili tok njegove karijere.

Za tada neverovatnih 17 miliona dolara, Ronaldo je u junu 1996. godine prešao u Barselonu i označio početak prve blistave etape koja ga je ubrzo dovela i do “Zlatne lopte” prestižnog “Frans fudbala”.

GOL ZA ISTORIJUNA stranicama fudbalske antologije ostao je zabeležen gol koji je Ronaldo postigao u španskom prvenstvu protiv Kompostele, 12. oktobra 1996. Brazilski čarobnjak prihvatio je loptu na centru terena i u punom trku, za samo 11 sekundi, uspeo da izdribla petoricu protivničkih igrača i da matira golmana.