GENERACIJE baskovaca živele su za dan kada će najstariji fudbalski klub u Srbiji ponovo igrati u eliti. Danas, uoči 108. rođendana, Careva ćuprija je umivena kao nikad pre, a „sokolovi“ organizaciono i igrački sazreli da se nađu u odabranom društvu. Prednost od pet bodova koju je BASK stekao tokom jeseni u Prvoj ligi Srbije, kao i profesionalan i predan rad, garant su da će se u maju na rubu Topčidera slaviti ulazak u najviši rang.

- Iznenadili smo sve, čak i sami sebe, ali ne nameravamo da stanemo. Želeli smo da postanemo stabilan prvoligaš, ali sada kada smo prvi, svi u klubu verujemo u plasman u Superligu - kaže Bojan Radovanović, tvorac i finansijer čuda sa Careve ćuprije.

Kada govori o formuli uspeha, Radovanović ističe složnost, požrtvovanje svakog pojedinca i ideju trenera Blagoja Paunovića da BASK igra napadački.

- Otkako sam pre deset godina došao u klub, svi dišemo kao jedan, sačuvali smo sve stare baskovce koji su duša kluba, jer da nije njih ni ja ne bih bio ovde. Svaki bod smo krvavo zaradili, predvođeni trenerom Paunovićem. Počeli smo sezonu sa 17 novih igrača, ekipa je bila fantastično pripremljena, taktički ukomponovana, napadačka. Kao domaćini smo dobili sve mečeve osim derbija s Radničkim (0:0), primili najmanje golova...

ULAGANjE BEZ PROFITA RADOVANOVIĆ je jedan od retkih koji je u vreme nerešenih vlasničkih odnosa u srpskom sportu uložio sopstveni novac u klub. - Kad sam došao u BASK mislili su da ću ovde praviti zgrade, akvapark ili ko zna šta. Sad mogu da vide šta sam napravio, a kad dođe zakon o privatizaciji dobro ćemo razmisliti da li klub treba da uđe u proces ili da ostane udruženje građana. Što se profita tiče - nema ga. Nadam se da ćemo u narednih pet godina od prodaje nekoliko igrača vratiti ulaganja i doći na nulu.

Sve to BASK je ostvario kao podstanar u Železniku, jer se teren kraj hipodroma gradio iznova od temelja, pošto je bio uništen u poplavi 2003. godine.

- To uspeh čini većim, a satisfakcija je potpuna kada znamo da smo u Železniku privlačili po hiljadu i po gledalaca. To je najbolji pokazatelj da smo igrali dobar fudbal.

Na Carevoj ćupriji je spreman moderan teren s veštačkom travom, prvi u Srbiji na kojem će se igrati profesionalni rang, a jedna po jedna niču i tribine koje će imati kapacitet 3.020 sedećih mesta.

- Do marta će sve biti spremno i komisija FIFA treba da dođe da primi teren. U Superligu ulazimo sa svim uslovima i očekujemo da ćemo u svojoj kući imati najmanje dve hiljade gledalaca. Igrači imaju vrhunski teren, plate i premije su redovne i ne brinu se za egzistenciju.

U BASK ne strepe da bi mogla da im se ponovi sudbina Kolubare koja je prošle sezone u finišu ostala bez elite.

- Ne plašimo se takvog scenarija jer verujemo u sebe, jer će pripreme biti paklene, a ekipa spremna i rešena da uspe. Došlo je vreme da u Superligu ulazi zaista najbolji.

Mnogi su ulazili, ali su se još brže vraćali nazad...

HUMANOST BOJAN Radovanović se istakao i humanitarnim radom. - Na molbu Ivane Žigon dao sam kuću u Kosovskoj Mitrovici jednoj porodici koja je živela u getu, šikanirana od Šiptara. Na Voždovcu sam podigao zgradu od 1500 kvadrata u koju se uselilo oko 120 izbeglih sa KiM, a nameravam da se uključim i u akciju protiv nasilja u porodici - kaže finansijer BASK.

- To je zato što nije bilo sistema. Mi smo prvo stvorili uslove, sredili svoju kuću, pa krenuli napred. Velika je razlika između toga što ćemo mi igrati na ovako lepom, svom objektu, a recimo Metalac igra u Kragujevcu ili BSK na Karaburmi. Ti klubovi nemaju publiku i hendikepirani su.

BASK već ima budžet dostojan elite.

- Budžet je između 400 i 500 hiljada evra i veći je od pola superligaša. Ostaće makar na tom nivou i najesen, a ne treba zaboraviti ni investicije oko stadiona. Samo trava je koštala 350.000 evra, pa građevinski radovi oko pola miliona, a do kraja sezone ćemo postaviti i reflektore.

Iako je Radovanović osvedočeni partizanovac i prijatelj Nenada Bjekovića, kategorično tvrdi da se BASK ni pred kim neće sklanjati.

- Neće biti pardona ni za Partizan, ni za bilo koga. Bio sam u upravi crno-belih, ali popusta nema jer ovde ulažem sebe i svoj novac i zato tvrdim da se BASK nikad i nikome neće prodavati, niti bilo koga puštati. Bolje je za sve da se igra muški, jer samo tako može da se digne kvalitet našeg fudbala.

Finansijer najstarijeg kluba u Srbiji kaže da BASK postavlja nove standarde.

- Svi fudbaleri su Baskovi, pod ugovorom i nemamo igrače menadžera niti ćemo ih imati. Otvoreni smo za pregovore, ali da menadžeri drže igrače kod nas, to nećemo dozvoliti. BASK zna svoj put - uverava Bojan Radovanović.

SVE SMO POSTIGLI SAMI
PUT BASK ka eliti ponovo budi priče o „beogradizaciji“ Superlige.

- Trpeli smo uvrede da pravimo „tramvaj ligu“ jer mnogi žele ulazak dva kluba iz unutrašnjosti. Podržavamo to što je Ljajić podigao Novi Pazar, što se oporavio Kragujevac i što Savez i država pomažu izgradnju stadiona u Srbiji. Ali to ne znači da oni moraju u elitu i da nama neko može da uskrati pravo na uspeh. Sve smo postigli sami, nismo dobili ni dinar i ne ljutimo se. Oni koji nas prozivaju za „tramvaj ligu“ neka pored pomoći vlasti nađu i drugi modus da uđu u Superligu i tamo igraju značajnu ulogu - kaže Radovanović.