Prosinečki nekad i sad

Kako život brzo prolazi. Auu, prolete vreme – procedio je Robert Prosinečki kada se zahvaljujući „Sportu“ posle 24godine pojavio ispred hotela „Srbija“ u kojem je momkovao dve godine po dolasku u Crvenu zvezdu u leto 1987.
Veliki Žuti sa novim zadatkom na staroj adresi. „Sport“ se potrudio da ga podseti na mesta gde je kao golobradi mladić strpljivo pozirao kameri našeg fotoreportera. Ni tada, a ni sada nije imao problem sa strpljenjem i zahtevnim zadacima, iako je u međuvremenu medijski pritisak narastao 300 odsto.
Dogovor o organizaciji „vremeplova“ preciziran je za prvi radni dan Roberta Prosinečkog kao trenera u klubu njegove mladosti. Po završetku prvog treninga dogovor glasi:
- Vidimo se u restoranu, pa krećemo da „češljamo“ lokacije sa fotografija.
Posle ručka sa saradnicima iz stručnog štaba i čelnicima Lukićem i Kleutom, Robi u društvu portparola Nikolovskog prilazi našem stolu i na lap-topu se „upoznaje“sa sobom dve i po decenije mlađim.
- Patike su najjači detalj - u šali komentariše Nikolovski, dok Prosinečki, iznenađen fotografijama koje nije video više od dve decenije, sa stidljivim osmehom odmahuje glavom.
Putovanje kroz vreme kreće od mesta koje je cele dve godine predstavljalo životni prostor novog trenera Crvene zvezde - hotel „Srbija“.
- Kako se tada lepo, bezbrižno živelo. Ne sećam se tačno koja je soba bila i na kom spratu, ali se vrlo dobro sećam da mi je bilo sjajno u ovom hotelu. Tek posle dve godine opredelio sam se za prelazak u stan - priča Robi zagledajući fasadu legendarnog hotela.
Povlačenje paralela između igračkog i trenerskog angažmana po rečima stratega „crveno-belih“nema mnogo smisla, jer tadašnji dolazak u Zvezdu i današnji - nemaju sličnosti.
- Tada me je Ćiro oterao iz Dinama, a na poziv Cvetkovića i Džajića došao sam na probu u Zvezdu. Imao sam sreću da je nekoliko igrača tada bilo angažovano na Univerzijadi u Zagrebu, pa sam imao priliku da se dokažem. Debitovao sam u prijateljskom meču protiv Rada, a u prvenstvu sam startovao remijem protiv Hajduka na Poljudu. Sada se priča kuvala mnogo duže, bio sam u Beogradu na utakmicama Srbija - Grčka i Partizan - Šahtjor i priča je nekako krenula...
Dok se vozimo kroz grad ka Kalemegdanu, Prosinečki primećuje da Beograd iz nekadašnje perspektive i danas nije isti grad.
- Nekako mi je mnogo veći, siguran sam da ima i mnogo više stanovnika. Promene posebno vidim na Novom Beogradu, koji se neverovatno izgradio u poslednje dve decenije.
Stižemo na Kalemegdan, a telefon ne prestaje da zvoni. Pozivi dolaze sa svih strana, pitanja uglavnom ista: kako je protekao prvi radni dan.
- Iskreno, poslednjih dana mi baš i ne prija cela ta medijska buka. Nekada je bilo lakše, nije bilo ni toliko novina, ni tv stanica, a sada je obaveza mnogo veća, pošto pritisak postoji i iz Srbije i iz Hrvatske. Izborio sam se nekako, sada su krenule pripreme, pa ćete se valjda okrenuti i igračima - kroz osmeh konstatuje Prosinečki.
Dok je obilazio Beogradskog pobednika i ostale znamenitosti Kalemegdana, Beograđani su ga prepoznavali i stidljivo komentarisali, niko nije ni pokušao da mu priđe. Sve se svodilo na dobacivanja „Robi, majstore“ ili „napred Robi“.
- Smatram da sam uvek na pravi način znao da se nosim sa popularnošću koju donosi poziv kojim se bavim. Čovek se na to navikne i vremenom shvati da je i to sastavni deo funkcionisanja u fudbalu i u javnom životu uopšte.
Kada su ga kolege iz hrvatske „TV Nova“, koje su sve vreme uz našu ekipu pratile Prosinečkog po beogradskim ulicama, zamolile da u Knez Mihailovoj prozbori još po koju o aktuelnom trenutku u kom se nalazi, pristao je, ali uz napomenu da intervju bude kratak kako bi što pre „zagrlio“ krevet i dograbio bar malo odmora pred odlazak na košarkašku utakmicu Crvena zvezda - Budućnost u „Pioniru“.
Pozdrav pred „Kontinentalom“, bazom Roberta Prosinečkog, i logično pitanje: da li će i ovaj hotel biti njegova baza u naredne dve godine, kao što je to pre dvadeset i kusur godina bio slučaj sa „Srbijom“?
- Tu sam do početka prvenstva, onda prelazim u stan, nema ni potrebe da ranije jurim premeštaj, jer već u ponedeljak sa ekipom krećem u Budvu, a po povratku posle nekoliko dana sledi odlazak u Antaliju - rekao je Robi, i korakom ranjenog vojnika iscrpljen od celodnevne gužve prešao prag „Kontinentala“.

DANAS 41. ROĐENDANKoliko je poslednjih dana i nedelja Prosinečki posvećen poslu na „Marakani“svedoči i sledeći podatak. Kada smo mu rekli da će svojevrsni „Sportov“ vremeplov osvanuti u našem listu baš na njegov rođendan, Robi nas je pogledao i kratko prokomentarisao.
- Ma, ne bih ni znao da mi je rođendan. Hvala vam što ste me podsetili. Nisam ni primetio da se 12.januar približio - iskren je šef struke crveno-belih.

POZITIVNE REAKCIJEProšlo je mesec dana od kako je Robert Prosinečki drugi put u životu „ozvaničio ljubav“sa Crvenom zvezdom. Sasvim dovoljno vremena da se stekne jasna slika o reakcijama, kako u Srbiji, tako i u Hrvatskoj.
- Sve je zaista krajnje pozitivno. Međutim, ne zavaravam se zbog sveopšte podrške koju imam, svestan sam da je rezultat ključ svega i da će svaka dalja priča o popularnosti zavisiti isključivo od uspeha na terenu. A za dobar rezultat je svakako potrebna i sreća.

KAMERE NEPOŽELJNENe baš malo iznenađenje doživeo je novi trener Crvene zvezde kada je sa „Sportovom“ i ekipom televizije „Nova“ stigao na Kalemegdan. Gospodin u godinama iz obezbeđenja prišao je autoritativno i zamolio kolege iz Hrvatske da ne snimaju na Kalemegdanu, jer nemaju dozvolu za rad, koja se navodno dobija bez ikakvih problema. Kako reče Pavle Vujisić u filmu „Ko to tamo peva“ - propisi su propisi, pa je kamera morala da ostane isključena.
- Očigledno postoji neki razlog za takvu proceduru. Šta da se radi, zakon mora da se poštuje - smireno je konstatovao „Žuti“.