Dolazak Roberta Prosinečkog za trenera Crvene zvezde, vratio je vreme unazad. Njegovo pojavljivanje na „Marakani“ odjeknulo je kao bomba, a mediji su se danima takmičiliko će više detalja i pikanterija vazanih za Robija da iznese u javnost. Uz to, izbor Slobodana Marovića za jednog od njegovih pomoćnika, samo je izazvao uzdahe svih „zvezdaša“, koji pamte Bari iz 1991. godine i najveći uspeh, tada jugoslovenskog, a danas srpskog fudbala. Čak, mnogi su skloni tvrdnji da je to i najveći uspeh našeg sporta uopšte. Biti klupski šampion Evrope a da nisi iz bogatih fudbalskih zemalja, i onda je bio ravan odlasku na Mesec, piše "Sport".

Ovo rukovodstvo Crvene zvezde, na dan velikog trijumfa na stadionu „Sveti Nikola“ na italijanskoj obali Jadrana - 29. maja ove godine odalo je priznanje zlatnoj generaciji proglašavajući je, kolektivno, šestom „Zvezdinom zvezdom“. Sledećeg 29. maja Zvezda i njeni navijači proslaviće 20 godina od svog najvećeg trijumfa.

I, nema ljubitelja fudbala u zemlji koji nije znao napamet sastav tima crveno-belih koji je ovečan slavom posle pobede nad francuskim šampionom Olimpikom iz Marseja (5:3, 0:0): Stojanović, Šabanadžović, Marović, Jugović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Mihajlović, Pančev, Savićević (Stošić), Binić. Na klupi, pored trenera Petrovića, sedeli su rezervni golman Milić Jovanović, Momčilović, Tošić i Lukić.

A mnogi ne znaju i pitaju se: gde su danas i šta rade junaci iz Barija...

KAFEDŽIJA TOŠIĆ
Na klupi u Bariju sedeli su: Milić Jovanović, danas trener golmana u portugalskom
trećeligašu Lesa. Bio je i direktor kluba u kojem je i završio golmansku karijeru.
Ivica Momčilović danas je veoma uspešni trener kadeta Crvene zvezde. Rade Tošić živi u Kasteljonu, gradu udaljenom pedesetak kilometara od Valensije i ima kafić u centru grada.

STEVAN STOJANOVIĆ
Golman koji je odbranio šut Amorosa u penal ruletu i tako dao šansu saigračima da ukoliko svi pogode donesu Zvezdi titulu šampiona Evrope, kapiten koji je prvi dodirnuo srebrni pehar namenjen pobedniku Kupa šampiona, danas je fudbalski menadžer. Dika je za vreme predsednikovanja Dragana Stojkovića Piksija u Crvenoj zvezdi, bio sportski direktor, značajan faktor u klubu sa „Marakane“. Dolaskom novog rukovodstva, Stojanović je ostao bez te funkcije, danas praktično nije u Zvezdi (nije se ni pojavio na proglašenju šeste „Zvezdine zvezde“), ali se vratio poslu koji je radio po okončanju golmanske karijere - menadžerisanju.

REFIK ŠABANADžOVIĆ

Posle igračke zrelosti u Zvezdi i nastavka karijere u Grčkoj i Americi, nema dodirnih tačaka sa fudbalom. Danas živi na relaciji Sarajevo-Podgorica. U glavnom gradu Crne Gore ima kafić ”Studio 5“, a u Sarajevu će uskoro da otvori „Studio 4“. To su, kako kaže, njegovi brojevi sa dresova koje je nosio.

SLOBODAN MAROVIĆ
Sjajni levi bek, bio je jedno vreme okupiran turizmom, jer u rodnom Baru ima apartmane za izdavanje. U svet fudbala vratio ga je povratak Prosinečkog u Ljutice Bogdana, pa je Mare jedva dočekao poziv da se vrati poslu koji najviše voli, a za koji se i školovao.

LUKIĆ ČELNIK Vladan Lukić je u Bariju sedeo na klupi, ali sada kao predsednik Crvene zvezde pokušava da giganta sa „Marakane“ vrati na mesto na kojem je nakad bio. Pritisnut velikim dugovanjima koje su napravile uprave pre njega, dobro „pliva“, a istovremeno pokušava i da prečicom stigne do dobrih rezultata, a za Zvezdu je to samo titula šampiona i Evropa.

MIODRAG BELODEDIĆ
Nekadašnji virtuozni libero, kojeg su mnogi poredili sa Francom Bekenbauerom, i za kojeg mnogi misle da je bio presudni igrač za Zvezdinu evropsku titulu. Posle žreba za četvrtfinale Kupa šampiona 1991. u splitskom hotelu „Park“, gde je Zvezda čekala meč sa Hajdukom, rumunski reprezentativac koji je pobegao u Beograd i došao u Zvezdu, je rekao: „Ako ne budemo šampioni Evrope, kao da ništa nismo uradili! Ja sam bio prvak sa Steauom i znam šta znači biti najbolji.“

Danas je Belodedić direktor mlađih selekcija u Fudbalskom savezu Rumunije i često po prirodi posla dolazi u Beograd, gde se oseća kao kod kuće. Prati sva zbivanja u Zvezdi i raduje se dolasku Prosinečkog na mesto prvog trenera jedinog šampiona Evrope i sveta iz istočne Evrope.

ILIJA NAJDOSKI
Stameni i britki štoper, koji je uz Belodedića činio neosvojiv bedem ispred Stojanovića, danas je daleko od sporta i fudbala. Doduše, sin mu je fudbaler i igra za Belinconu, mada je prošle godine imao ponudu da ode u Porto, ali je odbio jer nije želeo da kao sedamnaestogodišnjak napusti Skoplje. Najdoski je jedno kraće vreme proveo u Fudbalskom savezu Makedonije i kako kaže video da to nije za njega i da on nije takav čovek.

TROFEJNI TRENER PETROVIĆ Ljupko Petrović je jedini srpski trener koji je sa domaćim klubom postao šampion Evrope. Međutim, boravak na „Marakani“ bio je i vrhunac njegove karijere, jer se kasnije nije proslavio kao trener ni u Urugvaju, Španiji, ni u Meksiku. Sa Zvezdom je, u drugom navratu, 1994. osvojio duplu krunu, što nije ponovio deset godinakasnije kad je treći put vodio „crveno-bele“. Nešto više uspeha imao je u Bugarskoj sa sofijskim Levskim i Liteksom iz Loveča. I danas, u 64. godini, je aktivan: trener je zagrebačke Lokomotive.

SINIŠA MIHAJLOVIĆ
„Zlatna levica“ srpskog fudbala, posle veoma uspešne igračke karijere danas je cenjeni trener u Italiji. Počeo je kao pomoćnik Roberta Manćinija u Interu, gde je završio uspešnu igračku karijeru, da bi se kasnije oprobao i kao samostalan, odnosno prvi trener. Boravak u Bolonji nije bio uspešan, ali ga je sjajan rad u Kataniji i dobri rezultati preporučio za prvog trenera Fiorentine. Posle početnih neuspeha, sad mu je klupa „zagarantovana“ na „Artemio Frankiju“, gde će sa ljubičastima pokušati da zakorači u Evropu. Siniša se pominjao i kao potencijalni Zvezdin spasilac, ali je rekao da mu je želja da kad tad trenira crveno-bele sa „Marakane” ili reprezentaciju Srbije.

ROBERT PROSINEČKI
Jedna od najsjajnijih Zvezdinih zvezda iz „zlatne generacije“, uhvatio se u koštac sa velikim izazovom. Doskorašnji pomoćnih selektora hrvatske reprezentacije Slavena Bilića, odlučio je da samostalni trenerski hleb počne da jede na „Marakani“, gde je iz Dinama doveden kao talentovani dečak, a u Zvezdi ostavio neizbrisiv trag. Ako njegova trenerska karijera bude bar upola uspešna kao igračka, prvo će se radovati „delije“, čiji je bio miljenik, a kasnije, ko zna, možda ga sudbina odnese i u Real u koji je kao igrač otišao odmah posle slavlja u Bariju.

VLADIMIR JUGOVIĆ
Napravio je karijeru od zlata. Čuveni „Juga“ je najtrofejniji fudbaler te Zvezdine generacije iz Barija. Igrao je za Sampdoriju, Lacio, Juventus, Atletiko Madrid, Inter, Monako... sa kojima se naosvajao svetskih trofeja. Danas nije direktno vezan za fudbal. Bio je u užoj upravi Crvene zvezde, ali izgleda u pogrešno vreme. Nezvanično se bavi menadžerskim poslom, traži mlade talente i pomaže im da postanu igrači. Jedan od njih je i Zvezdin kadet Veljko Simić. Otkrio je i Palasiosa, standardnog igrača Totenhema, kojeg je najpre bio preporučio Zvezdi koja nije imala novca i sluha da ga dovede. Bavi se i biznisom, uglavnom živi u Beču, a ima kuću i u Beogradu, Monaku i Palma de Majorki. Kaže da uživa u životu, jer mu je fudbal to omogućio.

VIZIONARI DŽAJA I CVELE Dragan Džajić i Vladimir Cvetković su legende „crveno-belih“. Tadašnji direktor i generalni sekretar bili su vizionari koji su znali šta, kad i kako da urade. Oni su tvorci šampionske generacije. Na žalost, i jedan i drugi su danas van fudbala, a protiv njih se vodi i sudski proces za navodne malverzacije oko transfera igrača Zvezde.

DARKO PANČEV
Navijači Zvezde i danas se sa ponosom sećaju golova „kobre sa Vardara“, a posebno onog sa bele tačke u Bariju, koji je Zvezdi definitivno doneo evropsku krunu. Sa Zvezdom se popeo i na krov sveta. Nekadašnja „Zlatna kopačka Evrope“, danas živi u Skoplju i daleko je od fudbala. Samo je kraće vreme proveo u svom matičnom klubu Vardaru kao funkcioner, ali je brzo od svega digao ruke. Sada drži kafić „9“i bavi se privatnim biznisom.

DEJAN SAVIĆEVIĆ
Dejo je letos na promociji generacije iz Barija u „šestu Zvezdinu zvezdu“ dobio ubedljivo najviše ovacija. Navijači se rado sećaju njegovih nezadrživih prodora, sjajnih golova. Italijini su ga prozvali „Genije“, a bio je ljubimac današnjeg italijanskog premijera Silvija Berluskonija i tada predsednika Milana. On je jedini fudbaler kojeg je trenirao Fabio Kapelo a koji se baš nije polomio trenirajući. Za njega kažu da je posedovao neverovatan potencijal i da je bio uporniji i borbeniji, bio bi najbolji fudbaler Evrope svih vremena. Nije se proslavio kao selektor SCG, ali je prerano gurnut u vatru. Veliki čovek i humanista, danas je veoma uspešan predsednik Fudbalskog saveza Crne Gore. Sa izborom selektora napravio je pun pogodak (Kranjčar) i Crna Gora gazi ka Evropskom šampionatu u Poljskoj i Ukrajini. Bez dlake na jeziku, ponekad je dolazio u sukob sa mnogim neistomišljenicima, ali ostao je dosledan sebi. Jedan je Dejo!

EKONOM I FIZIOTERAPEUT Već legendarni ekonom i fizioterapeut, Stojan Stole Milanović i Miša Bukumirović, bili su neizostavni deo šampionske priče Crvene zvezde. Milanović se sprema za penziju, a Bukumirović radi u omladinskom pogonu Zvezde, a zna se da je u izvanrednim odnosima sa novim trenerom Prosinečkim. Na žalost, među živima nije i legendarni klupski lekar dr Branko Nešović, koji je iznenada preminuo u novembru 2002. godine.

DRAGIŠA BINIĆ
Vihor sa „Marakane“, koji u šali kaže da je nosio kostobrane pozadi jer rivali nisu mogli da ga stignu i biju po cevanicama, danas je predsednik kruševačkog Napretka, u kojem je i počeo igračku karijeru. Doduše, vezan je i za Crvenu zvezdu, član je klupske Skupštine, a i sin Vladan mu je fudbaler našeg najtrofejnijeg kluba. Dugo je bio u Obiliću, najpre kao direktor, a kasnije i potpredsednik „vitezova“sa Vračara.

DUŠKO RADINOVIĆ
Nezamenjivi desni bek u četi Ljupka Petrovića koja je harala Evropom - sve do finala. U predvečerje velikog finala se povredio i nije mogao da prežali što nije istrčao na teren u Bariju, mada su njegove zasluge za evropsku krunu kolosalne. Mada i fudbalski znalac, trener mu nije dozvoljavao da mnogo „pametuje“, nego da odradi svoju bekovsku obavezu. Ali, zato je popularni Radin danas profesor u jednoj srednjoj školi u švedskom gradu Malmeu, a ujedno i pomoćni trener trećeligaša Malme sitija.

VLADA STOŠIĆ
Čovek zadatka u toj najtrofejnijoj generaciji, oprobao se kao igrač u španskom fudbalu. Od pre petnaestak dana počinje da gradi karijeru sportskog direktora Betisa iz Sevilje, koji se trenutno takmiči u španskoj drugoj ligi.