Kešelj: Pokazao sam svetu ko sam

Tokom predhodne dve sezone Marko Kešelj je bio mnogo osporavan. Povrede, nezadovoljstva, tenzije i trzavice tokom igranja u crveno-belom dresu učinili su da je talentovano krilo pred polazak na SP imao možda i najviše motiva od svih igrača u redovima reprezentacije Srbije. Po povratku iz Istanbula, Marko je jedan od najtraženijih srpskih reprezentativaca. Ulicom teško prolazi, jer ima toliko ljudi koji bi da mu čestitaju ili da ga potapšu po ramenu. Prepričavanja rafalnih paljbi izvan linije za tri poena ili zakucavanja protiv Australije su redovna pojava. Dovoljno, da pitamo perspektivno krilo da li je postao zvezda.

- Popularnost mi je skočila, to je činjenica. Od prvog trenutka kada smo videli ljude na aerodromu do momenta kada sam proeštao ulicama i seo u kafić, gde god da smo se pojavio sa drugovim iz reprezentacije svi su nas pozdravljali čestitali. Dobio sam par pića i ručak u jednom lokalu na račun kuće. Da sam bio toliko popularan dok sam bio u Zvezdi možda bih neke pare i uštedeo – u svom stilu počinje Marko Kešelj.

O dočeku 200 najvernijih košarkaškoj reprezentaciji krilo Olimpijkosa ima samo reči hvale.
- Sve je ispalo spontao i jako lepo. Okupili su se mladi ljudi koji vole sport i košarku, sigurno su bili zadovoljni pre svega našim igrama i ponašanjem. S druge strane, žao mi je što kod nas košarka nema takvu popularnost kao fudbal. Narod uvek očekuje najveće rezultate, pa ponekad i srebro i bronzu tretiraju ljudi kao neuspeh. Ovo je nova generacija koja je pre samo tri godine igrala kvalifikacije za EP, a medaljom u Poljskoj je prekinula sedmogodišnji post. Bez obzira što smo oštećeni u polufinalu i što nismo imali snage da se vratimo za meč za treće mesto naparvili smo veliki uspeh u Turskoj.

Svaki čovek ima nešto što ga progoni do kraja života. Za Kešelja, za sada, to će biti polufinalni duel protiv Turske.
- Glupo je da se vraćam na taj meč hiljadu puta. Ono što će ostati je činjenica da tu utakmicu neću zaboraviti ni posle pet dana, ni za četiri godine. Uvek će me progoniti, jer kada god me neko bude pitao za debi u reprezentaciji, uvek će ostati žal. Bili smo i bolji i spremniji i mesto nam je bilo u finalu.

Bez obzira na sva dešavanja na SP, ostaje činjenica da je Kešelj eksplodirao. Nema više ljubitelja košarke koji ne zna njegovo ime.
- Za mene je učešće na SP zaista velika stvar. Mesec dana pre prvenstva 80 procenata ljudi u Srbiji me je precrtalo sa šireg spiska. Nisam čovek koji previše prati štampu, gleda televiziju ili eminentne košarkaške emisije, ali sam čuo od prijatelja koji čitaju svaki komentar po forumima i gledaju svaki minut, pa i reprize raznoraznih emisija, da je to bila jedna od omiljenih tema. Postavljana su pitanja da li sam zalužio poziv, mnogi su govrili glasno da nema za mene mesta. Možda su te priče i pomalo noramalne pogotovo posle nekih lošijih partija u Zvezdi. A danas me svi tapšu po ramenu. To je cena uspeha. Da smo ispali u osiminifinala od Hrvata, a nije da nije bilo realno, jer su oni odigrali najbolju utakmicu na Šampionatu, slika bi bila potpuno drugačija.

Ipak, Kešelj ne želi da ističe sebe u prvi plan. Sa osmehom govori kada priča o timu.
- Kao ekipa smo stasali. Tačno znamo kakav je put do borbe za medalju, počevši do priprema do načina života, do toga kako izgleda samo prvenstvo, od svlačionice do terena. Svi imamo želje za dokazivaem do Teodosića preko Novice do nas najmlađih. Posle više od dva meseca priprema i svega što smo proživeli zajedno bilo bi glupo da kada smo došli na velike mečeve se uplašimo.

A Marko ne bi bio Marko kada ne bi ispričao i anagdotu vezanu za uspešno izvedena dva slobodna bacanja u finišu duela protiv Turske.
- Kažu da ovu generaciju karakteriše hrabrost, ali kada sam došao u situaciju da šutiram dva slobodna bacanja protiv Turaka na 50 sekundi pre kraja „nisam znao gde je levo”. Uhvatio sam loptu u ruke i u meni je proradilo ono, bukvalno, klinačko. Oduvek sam sanjao o trojkama u poslednjoj sekundi i rešavanju prelomnih momenta. Rekao sam sebi tada „nisi valjda ceo život o tome sanjao da bi sad promašio dva bacanja”. Na svu sreću, upalilo je i ubacio sam oba – priča momak koji je ostvario samo mali deo dečačkih snova Marko Kešelj.

Za ostatak ostvarenja snova ima vremena. Gledaćemo ga još dugo u nacionalnom dresu. Tek su mu 22 godine.

UČITE OD IGRAČA

NISU ZVEZDE BEZ POKRIĆA