Ceca Kitić vanzemaljac sa Zvezdare

MARO, mnogo je lepo ovih dana biti tvoja mama, Ceca Kitić. Svi me zovu, mogu da kažem ono što mislim, da pošaljem neku poruku, da pokrenem mnogo toga - govorila je ćerki pre neko veče, u njihovom domu na Zvezdari, najbolja rukometašica sveta u tek završenoj anketi sajta Međunarodne rukometne federacije (IHF).

Za dve nedelje koliko je trajalo glasanje za najbolju iz kvarteta najboljih (Velturda Krečmar, Zinaida Turčina, Svetlana Kitić i Anja Andersen), po mišljenju IHF, 84,1 odsto učesnika ankete dalo je glas srpskoj rukometnoj divi.
- Ovo je moja najveća satisfakcija u sportskoj karijeri. Ako sam možda ponekad i sumnjala da je vredelo baviti se sportom, ovim su sve moje sumnje raspršene. Da je trebalo da biram između milion evra i ove titule, bez razmišljanja bih izabrala titulu najbolje na svetu. Ona se nikakvim parama ne može kupiti, ona se može samo zaslužiti. Sa njom su nestali svi tužni trenuci i pamtim samo one lepe koje mi je sport doneo - priča Svetlana Kitić-Magić, srećna i ponosna prva rukometašica planete, u kancelariji direktora Radničkog, dok pogledom prelazi preko trofeja i snimaka šampionskih sastava “krstašica”, s kojima je ispisala najlepše stranice kluba i ženskog rukometa u onoj i ovoj zemlji.

Najbolja na planeti kaže da su je o izboru IHF obavestili novinari, da je za nju i izbor među četiri prve veliko priznanje. Mislila je da pored Anje Andersen nema nikakve šanse. Svet je, međutim, mislio drugačije.
- Evo i Bog ih je podsetio da sam najbolja na planeti, a da je moj Radnički jedan jedini, da je Beogradu doneo tri titule evropskog prvaka i da je iznedrio 21 igračicu sa nacionalnim priznanjem u sportu.

Lepo je ovih dana biti Ceca Kitić. Čestitke i SMS poruke stižu sa svih strana, iz zemlje i sveta. Čestitali su joj i Ivica Dačić, Velizar Đerić, Mrkonjić, Aleksandar Šapić, nekadašnja saigračica Alenka Cuderman iz Ljubljane, danas član finansijske komisije EHF. Sve čestitke (kao da su se dogovorili), prožima ista misao: znali smo da si najbolja, zašto je svet tako dugo čekao da to kaže.
- Najbolja na planeti, većeg priznanja nema - pomisli, i svest o tome kao refren zaustavi na časak bujicu njenih misli i osećanja, dok odgovara na sva naša pitanja o životu prošlom i sadašnjem, o deci i klubu kao prvoj preokupaciji, izletu u politiku, o brakovima (udavala sam se iz ljubavi a razvodila ne zbog prevare nego što brak više nije funkcionisao, kaže)...

Ceca Kitić (za majku Ivanku i oca Dušana, inženjera zaštite na radu, ona je Svetlana, u Beogradu su je od milja prozvali Ceca) zaista uživa u trenutku koji, veli, još traje. Rukometni savez Srbije je svojoj Ceci pre neki dan priredio koktel u hotelu “M”, a predsednik opštine Zvezdara Milan Popović u predivnom ambijentu Zvezdara teatra je rekao: “Kada sam bio mali, roditelji su mi pričali o vanzemaljcima. Nisam verovao u ta daleka bića. Kako sam upoznao Cecu Kitić, verujem da oni postoje, da žive ovde, na Zvezdari, među nama.”
- Svidelo mi se to vanzemaljac! Kao da dolazim s neke druge planete. Zaista sam presrećna, bar za nekoliko dana zaboraviću hiljadu problema s kojima se srećem. Drago mi je i zbog rukometa u ovoj našoj Srbiji, jer je taj sport dao najbolju igračicu na planeti, sport koji je sada pomalo negde sa strane. Nadam se da će mnoge klinke zbog mene sada početi da treniraju rukomet, shvatiti da i nije baš takav bauk kao što mnoga deca i njihovi roditelji misle.

Sportsko društvo Radnički će joj tek prirediti slavlje. Klub Sasari sa Sardinije, za koji je igrala, planira da organizuje oproštajnu utakmicu, da bi samo pozdravili prvu rukometašicu sveta. Slavlje planira i nemački Bukstehud, gde je za godinu dana ostavila vidan trag.
- Klub je bio u povoju, a sada je aktuelni prvak Nemačke, kao i Sasari u Italiji - primećuje.

Svetlana - Ceca Kitić nije slučajno najbolja. Ona je rođena da bude najbolja. Bila je najbolja u rodnoj Tuzli, najpre u šestom “be” OŠ “Jusuf Jakubović”, pa u Jedinstvu (sa petnaest godina najbolji strelac Druge lige), pa u Beogradu i u čitavoj bivšoj zemlji. Pa najbolja juniorka sveta... Igrala je jednako dobro na svim bekovskim pozicijama. Njen šut sa zemlje i dupla finta bili su noćna mora za sve protivničke trenere i golmane. Kada bi loptu uputila “ispod kolena”, uvek je završavala u mreži, u levom ili u desnom donjem uglu. Pokret udesno, cimanje ulevo, pa povratak na početak finte bili su nerešiv problem za rivalke.
- Bila sam dva puta najbolja na svetu, a novinari kao da ne znaju za tu sedamdeset sedmu kada je ženska juniorska reprezentacija Jugoslavije osvojila prvu i jedinu zlatnu medalju na prvenstvu sveta u Bukureštu. Tada sam proglašena za najbolju juniorku šampionata, mislim da je Zinaida Turčina bila druga. Posle dva-tri meseca pozove me moj trener Vinko Kandija da “nešto sasvim ozbiljno” sa mnom popriča. Ja sva preplašena da me neko nije ocinkario zbog bežanja s časova, a počela sam bila i da fućkam cigarete. On mi saopštava da su javili iz Bratislave da sam proglašena i za najbolju rukometašicu sveta u seniorskoj konkurenciji. Meni odmah laknulo. Zato poručujem novinarima da mi više ne “kradu” tu prvu seniorsku titulu.

Kako se postaje najbolja na planeti?
- Kada me je Radnički pozvao, Jedinstvo nije htelo da me se odrekne. Ja sam bila uporna, prešla u Beograd bez prava da igram takmičarske utakmice. Pokazaće se, a mislim da ne grešim, da je ta godina bila i presudna za moju uspešnu karijeru. Te godine sam i apsolvirala, i magistrirala i doktorirala rukomet. Svakog dana sam trenirala dva puta, pre i po podne, sa prvim timom, u kome je bilo pola reprezentacije Jugoslavije. Gledam kako rade Ivanka Šuprinović, Milenka Sladić, Jadranka Antić, Mira Radaković, Ljubica Bukurov, Živka Stevanović, Vida Nenadić, Marica Drenovac, Zdenka Leutar, ne znam šta ću od koje pre da pokupim. Osećala sam se kao da sam došla na Mars. Krala sam njihove poteze, dodavanja, šuteve, položaj ruke, skok šut... Tako sam posle godinu dana u prvoj utakmici za reprezentaciju, a da još nisam zaigrala za moj Radnički, prosto eksplodirala. Za deset minuta postigla sam šest golova, preokrenuli smo rezultat i pobedili. I više nikome nisam ustupila svoje mesto.

Do ovog trenutka, o kome će pričati kao o najlepšem i posle četrdeset godina (nameravam još toliko da živim, kaže), najradije se sećala Olimpijade u Los Anđelesu.
- Pored toga što sam osvojila zlatnu medalju i proglašena za igračicu olimpijskog turnira, nezvanično i za najlepšu sportistkinju igara, bili smo mesec dana u Kaliforniji. Bile su to moje poslednje olimpijske igre na kojima smo bili svi zajedno, lepo se družili, bodrili jedni druge, osvojili mnogo medalja. Moja ekipa je ostala još nedelju dana u srcu Kalifornije, uživale smo u čarima Holivuda, Santa Monike...

U politiku je ušla, veli, na poziv socijalista, pre svega, Velizara Đerića i Ivice Dačića.
- Pronašla sam sebe u priči o vraćanju ministarstva sporta, o pravima žene, porodici, o natalitetu, jer se kao narod gasimo. To su teme o kojima volim i o kojima znam da govorim. Socijalisti su mi obećali i mesto narodnog poslanika ukoliko prođu cenzus. Mislim da za jednu plavušu nisam lupala gluposti. Međutim, u politici nisam ostvarila ono što sam htela. Nisam imala mnogo prilike da govorim, da uradim nešto konkretno.

CECINA ŠKOLA RUKOMETA

* Svetlana Kitić je najbolji đak nekadašnje visoke škole rukometa na Crvenom krstu. Može li ona ponovo postati prestižna?- Škola rukometa “Svetlana - Ceca Kitić” pri Radničkom radi tek godinu dana. Od kako smo suprug i ja preuzeli klub, nismo imali ni vremena ni mogućnosti da se svom snagom posvetimo njenom radu. Trebalo je najpre vratiti 70.000 evra duga da bismo se uopšte takmičili. Cilj nam je da ove godine počnemo da stvaramo neku novu Cecu Kitić. Ako će igde da se stvore igračice kao što sam ja bila onda je to na Crvenom krstu, gde se izrodila najbolja rukometašica na planeti. To je moguće kroz pet godina.